Lili's twisted mind!

Archive for October, 2013

Aside

Usrbljavanje

Поново с поводом:

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Ubrojcavanje-srpska-rec-za-digitalizaciju.html

На недавно завршеном конкурсу Културног центра Новог Сада и ЈКП “Информатика” за нову реч за појмове “дигитализација” и “дигитално”, победила је реч “убројчавање”. Нови појам ће у првобитно бити коришћен у загради након постојећег дигитализација (убројчавање), дигитализовано (убројчано), дигитално (бројчано), дигитализовати (убројчавати или убројчати, у зависности од глаголског вида). Након тога, тежићемо равноправној употреби два појма.

С обзиром да много користим интернет и често ми се деси да не умем да кажем неке речи на српском, енглески ми увек пре падне на памет, решила сам да се и ја прикључим акцији КЦ-а. Почећу са неким својим омиљеним страницама, изразима и речима, па ћемо да видимо куда ће ме то одвести.

Највише сам наравно на фејсбуку. То је прва реч (односно две) која код нас није преведена:

Face = лице, book = књига; те би се из овога могла извући нека сложеница типа „Лична књига“, тренутно ми је то најбољи израз ког сам се досетила. ’Лајк’ је свиђање, то већ знамо, ’шер’ је дељење, а ’таг’ означавање. Дакле – означена сам на фотографији (ни ово није баш српски, ал пошто није предмет моје тренутне анализе, оставићу је како јесте) једне кориснице личне књиге која ју је поделила на свом зиду, а ја сам … хммм … како бих глагол ’свиђати се’ пребацила у перфекат или презент првог лица једнине? Ја сам је свиђнула? Свиђовала? Засвиђала? Не, ипак ће морати у неком другом времену – мени се свидела. Иако овако речено баш и не значи да сам је ’лајковала’, већ само да ми се свидела.
Но, мислим да су основни појмови фејсб… пардон, личне књиге обрађени.

Прећи ћу на Twitter, он ми звучи лако.

Twitter = цвркут; значи:

  • Твитати – цвркутати
  • Твитераш – онај који цвркуће, дакле цвркутач
  • Твитнути – цвркутнути, цвркнути, цвркутати
  • Фоловери – пратиоци (ово је лако)
  • Фејвови – оно што је неком омиљено, рецимо омиљености
  • Фејвовати – прогласити омиљеним, омиљавати
  • Ретвит, ретвитовати – поновни цвркут, дакле рецвркут или рецвркутање

Ух, испаде теже него што сам мислила, али звучи баш фино, зар не?

А сад бих прешла на моју омиљену активност, а то је блог и блоговање. Ово не бих тако једноставно обрадила. Почећу са пореклом речи блог. Настала је од две ’web’ што значи ’мрежа’ и ’log’ дневник. Тако да му је прво име у ствари било wеblog. Онда га је неко, шале ради раздвојио на погрешном месту и направио ’wе blog’, што би било ’ми блогујемо’. Из тога следи да би на српском то могао да буде ’мрежни дневник’, или у скраћеној варијанти ’мрежник’. Јееее, како је ово добро, скоро као ’убројчавање’.

Дакле, имамо следеће:

Blog = мрежник

  • Блоговати – мрежовати
  • Блоговање – мрежовање
  • Пост на блогу – рецимо, унос на мрежнику

Блогер – е, ова реч ми је задала мало муке, искрено. Прва асоцијација која ми је пала на памет била је ’мрежникаш’, ал то ми некако звучи сувише војвођански, бојим се да не би заживело у неким другим крајевима домовине нам. Затим сам помислила ’мрежникер’ али и то би зли језици могли да раздвоје на мрежни-кер (колоквијални израз за пса), те и та идеја пада у воду. ’Мрежниколог’ ми је некако претенциозно. Најбоље би можда било да се ми блогери назовемо ’мрежњаци’ или ’мрежнери’.

Ако имате неку другу идеју слободно је додајте у коментар. Ово је ипак нова иницијатива и треба у њој заједнички да учествујемо. Желела бих само да моји пионирски напори не остану непримећени.

Е, сад кад сам написала унос за свој мрежник, одох да копирам везу на своју личну књигу и на цвркут. Ако вам се допадне слободно је омиљујте или посвиђајте. Можете и да поделите са својим пријатељима, односно рецвркнете на цвркуту.

Доста за овај пут – у следећем броју очекују вас усрбљени називи за youtube, инстаграм, тумблр и wordpress, као и објашњења речи по дифолту, темплејт, рендом и слично.

Остајте здраво и причајте српски да вас цео свет разуме.

Advertisements

Problem je u daljinskom?

http://istinomer.rs/izjava/ukinuti-daljinske-upravljace-hekleraj-u-ruke/

***disklejmer***

Ironija je u tome što sam baš pre par dana razmišljala na ovu temu. Zašto ironija? Zato što ne želim da u mojoj glavi bude išta što ima u Tominoj.

„U Srbiji ima sve manje ručnih radova: žene gledaju serije, više ne heklaju, ne štrikaju.“

Reče predsednik države nam pre neki dan.

No, hajde da vidimo šta bih rekla ja. Ako vas zanima. Ako vas ne zanima, daljinski u ruke, pa na farmu ili kod Sulejmana u goste (opet ironija na račun preCednika).
Naime, moja kuća je puna hekleraja. Moja mama je bila prava majstorica. Umela je i da štrika, veze, pravi tapiserije, goblene i da šije. Ali heklanje joj je bilo omiljena aktivnost.
Dok je tata bio ’master of the remote control’ iliti gospodar daljinskog, ona je imala svoju skrajnutu fotelju sa koje je nazirala tek krajičak malog ekrana tv prijemnika. Po svojoj želji ju je tako smišljeno namestila, nije bila ljubitelj serija. Veliki bratovi, Farme i ostali realiti programi nisu tad još postojali, ali znajući nju, mislim da ni to ne bi gledala. Nije bila taj tip.
Ona je heklala.
Imam pola regala punog njenim radovima. Počev od sitnih miljejčića (da, da, znam da je pleonazam i čudan oblik reči, al baš mi se dopada), šeširića za lutke, kutijica za nakit, pa do velikih stolnjaka za trpezarijske stolove i zavesa. Ne samo kod mene u kući, verujem da kod mnogih naših prijatelja i komšija još uvek možete pronaći njene radove.
Naučila je i mene, nije da nije. Verujem da bih i sad mogla (kad bi mi neko započeo) da isheklam jedan stubić, pa četiri stubića u kvadratić, pa jedna puna jedna prazna, sve po šemi. I verujem da bih isheklala možda tri ili četiri kvadratića, možda ni toliko. I onda bih se smorila…
Nije, ručni rad za mene, priznajem. Meni je to dosadno. Ja volim kompjuter. Dajte mi jedan dobar računar, u njemu word, photoshop i premiere i to mi je otprilike dosta. Volim da pravim fotke, volim video klipove, a najviše volim tekstove.
Imam nekoliko blogova i sajtove koje mi je napravila kuma a ja samo održavam.

Elem, da se vratimo na temu: moja mama je heklala, ja blogujem.

Poređenje:

      • Materijalne koristi nije imala ni ona, kao ni ja. Isključivo uživanje.
      • Volela je da hekla, ja volim da blogujem.
      • Njeni prijatelji su uživali u njenim delima. Moji (bar tako mislim) uživaju u mojim.
      • Ono što je uradila i danas postoji i čuva se, opipljivo je, stoji u ormaru. Ono što ja radim takođe postoji i čuva se. Ne u ormaru, nego u digitalnom formatu.

Da li je njena umetnost i kreativnost važnija i bolja nego moja? Da li sam manje vredna kao ljudsko biće, zato što gledam serije? Doduše ne sapunice, španske (latinoameričke), indijske ni turske, nego neke ’bolje’… Ne gledam ni Farmu, ali gledam VB.
Može li jedna žena da izabere da posle napornog radnog dana izabere gledanje Sulejmana da je opusti, više nego što to može štrikanje i helanje? Može li da ne veze, čak iako je domaćica? Ima li pravo da uzme u ruke daljinski umesto goblena? Naravno da ima, ali nema pravo da zbog toga ne bude prozvana, jer – nekad su se ljudi „nečim zanimali“, a danas „ne promene ništa u svom životu ceo dan“.

Trebalo bi ukinuti daljinske – reče Toma.

Trebalo bi ukinuti glupost i zatucanost – rekoh ja.

Link

zvanični sajt

zvanični sajt

Zašto fuj?

Opet se ’nacija’ zgražava… viču ’fuj’, ’odvratno’ i ’sramota’… zašto? Ubistvo? Silovanje? Gej parada? Uzimaju nam Kosovo? Prebili su nekog? Uhapsili nevinog ratnog zločinca?

Ne, ovoga puta reč je o porođaju!

Pojavio se ovih dana snimak na internetu kako je žena rodila dete kod svoje kuće uz podršku svog muža, oca svog deteta i najveći procenat komentara koje sam čula/pročitala mogu da se globalizuju u reči FUJ.

Zašto, Srbadijo? Zar vaše vladike i popovi ne propovedaju natalitet? Zar ne treba da se rađamo i množimo?

Ah, da, treba, ali to treba da je jedan ’intiman čin’, da se odvija daleko od očiju javnosti, a ne da se ’meće po internetima’. Jeste treba žena da bude kao krava (parafraziram jednog od komentatora) pa da se krije, da je neko nedajbože ne vidi dok se porađa… Kad malo bolje razmislim i treba da je sramota, pa svi znamo kako se prave bebe i s obzirom da je ’ona tamo’ trudna – svi znamo šta je pre toga radila. Sram je bilo, bestidnica. Naše mame to nisu radil…OH WAIT…

Onda kažu uslovi nisu sterilni, njegove noge u bazenu i slično. Pa iako se na ovom snimku to ne vidi, verujem da je čovek oprao noge pre nego je ušao u vodu. Nije sigurno sa blatnjave njive stigao pravo na porođaj, pa buć. Sigurna sam da su ljudi obratili pažnju na higijenu koliko god je to bilo moguće.

Pa u bolnicama jedino očevima nije dozvoljeno da pristustvuju porođaju, a inače se tu šeta kako ko stigne. Zar doktori, sestre i babice ne dolaze iz ’spoljnog sveta’? Zar čistačice ne putuju na posao gradskim prevozom? Zar buljuk studenata koji dolaze da zaviriju nije upravo stigao iz obližnje kafane? I oni su sterilni i smeju da uđu u svaku prostoriju, sobu, porođajnu salu, a otac deteta ne može.
U nekim porodilištima doduše i može. Ako plati. Ne baš malu cifru. U novosadskoj Betaniji (koliko sam do danas uspela da saznam) čak ni takva opcija ne postoji. Ako grešim, ako postoji, molim da mi neko javi, vrlo bi me mnogo obradovala takva informacija.

Pre šesnaest godina, kada sam se ja prvi put porađala, još se ispred porodilišta prodavao kanap, pa onda muž dobaci klupko ženi kroz prozor na spratu, a ona mu vrati jedan kraj za koji on zaveže kesu sa potrepštinama koje joj je doneo. Pošto, ako ide redovnim putem i pošalje joj stvari preko sestara, ona će na to čekati sat ili dva, a uz to i rizikuje da nešto od toga i ne stigne do nje. Ne znam da li je tako i danas, iskreno se nadam da se bar to promenilo.

Dakle, kada sam se ja prvi put porađala, moj tadašnji muž, otac našeg sina, uzeo je godišnji odmor da bude uz mene tih dana. Ali eto sticajem okolnosti, iskrsnulo mu je ’nešto preče’ baš tad, te sam ostala sama kod kuće u bolovima. Sama sam nazvala hitnu, došli, odveli me, vikali na mene, u ambulantnim kolima (zašto nemam uput ili putni nalog?), u prijemnoj ambulanti (tek će da vas boli, gospođo!), u pretporođajnoj sali (ovo je već gotovo, zašto niste došli ranije?), a meni je bilo dvadeset godina i nisam pojma imala ni šta mi se dešava, samo sam želela da je neko pored mene – moja mama ili muž (kakav je takav je, tad mi je falio) ili bilo ko sa osmehom i prijateljskom reči utehe.
Drugi put kad sam se porađala, desilo se da je počelo noću, pa je muž bio pored mene. Uredno me stavio u kola hitne i seo napred, da se ispriča sa vozačem. Doveo, uveo, otišao da slavi. Nema veze što su bili rani jutarnji sati, društvo za popiti se našlo. Kasnije je uvideo da razloga za slavlje baš i nije bilo, da je malo uranio sa tim, ali to već spada u neku drugu priču.

Eto, i bez snimka, podelih i ja sa čitavom internet zajednicom svoja iskustva. A baš sam lepo bila počela, na prvi porođaj otišla sama, niko nije ni znao (komšije im kasnije javile da su videli kola hitne kako me odvoze – nije tad bilo mobilnih pa da se javi svima) – kao ona krava na početku posta.
Šta da se radi, danas je takvo doba, savremena tehnologija svima je dostupna, slobodan izbor takođe svako ima, pa neko bira da uđe na Farmu il u Velikog brata, da ga snimaju čak i na wc šolji, neko bira da slika sise i guzu za široke narodne mase, a neko bira da stavi svoj porođaj na youtube. Neka. Svidelo se to nama ili ne, oni imaju apsolutno pravo na to. Tačka.

Otkud znate, možda bi i vaše mame, bake ili prabake u javnost iznosile svoje porođaje, samo da su imale tu tehniku tamo i tada.

Još jedna od zamerki na kućnu varijantu porođaja bila je i ta ’a šta da je nešto pošlo po zlu?’. Odobravam. Moglo je da se desi da nešto ne bude u redu. Ali u bolnici bude uvek sve u redu? U bolnicama ne prave greške? U bolnicama bebe ne umiru? Molim vas!
Moje mišljenje – volela bih da MM bude sa mnom kad budem rađala naše dete. Volela bih da me neko zagli, poljubi, doda mi čašu vode, drži me za ruku. Kada bi očevi češće prisustvovali manje tih ’nesreća’ bi se i događalo. Imao bi ko da dozove lekara ako se opazi da nešto nije kako treba. Jer porodilje stalno vrište i na njih niko ne obraća pažnju i lekarima treba večnost da dođu kad ih zoveš. Jer porodilje su razmažene i ’dernjaju se bez razloga’. Jer nisu sve dale sto, dvesta ili petsto evra da bi neko posebno na njih pazio, iako mu je to posao za koji već dobija platu…

I da zaključim – i mene nekad nerviraju ponosni roditelji što kače slike svoje dece po fejzbuku – beba se smeje, beba plače, beba spava, beba slini, beba ovo ili ono – ma daaaajte više – nije svaka beba ni lepa, da se razumemo 😉 Al njihovo je pravo da kače, moje pravo da gledam il ne gledam.

A na ovom snimku porođaja nema ničeg ružnog ili FUJ, nema vrištanja i krvi i toga što bi moglo da bude ružno, samo ljudi koji daju podršku i pomoć jednoj ženi da donese novo biće na ovaj svet. Onoliko koliko mogu. Jer kroz bol i mučenje žena ipak prolazi sama, to niko ne može da preuzme na sebe. Ali može da joj olakša samim svojim prisustvom.

Pogledajte video. Ili nemojte. Jedno od ta dva.

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

Author anagalicblog

Filozofkinja, spisateljica, blogerka. " Od vas očekujem da mislite. Pitate. Nadahnuće. Da budete nadahnuti. Ali da apsolutno nikada ne odustajete od pisanja, vaših snova i samih sebe." © Author anagalicblog. Sva prava zadržana.

Despotica

Jelena Despot

mrnjau85

Novosti (za glupe) kao nove vesti

Bezimena knjizevna zadruga

Pišem o onome što čitam. Ponekad samo pišem.

BLOG NEZNANE JUNAKINJE

Avanture moga uma

Mame na žici

Lili's twisted mind!

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

draganadincic76

korak od sna...

Nena i svet oko Nene

Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. .

БЛУКА

БЛаги БЛог

Balaševići

Blog posvećen Panonskom mornaru

Enjoy by Paula

Be Happy, Be Healthy & Radiate Positivity

Jelena Pešić

(Ljubicanstvena Mysty)

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Južno od granice

Kad je lakše pisati nego pričati

Eat, Play, Love

making memories through food, wine and travel

"ispravljačica krivih drina"

mmilesa o invalidnosti, sebi i drugim krivim drinama

Otkačena Planeta

svet koji nas okružuje

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ОШ АЗАЊА

позоришна уметност у Азањској школи

Dobro došli u moju stvarnost

Poslednji sanjar (Ulaz nije za svakoga )

UFO blog

Život i neke ozbiljnije teme

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

amazonke / the amazones

blog of radical feminist group

Nikola Ćupas

Babina škola je najvažnija. Temelj. Sve ostalo je samo update.

Devojkakojačeka's Blog

" Jer ti si cekati znala, kao niko na svetu. "

Novosadsko Ubrojčavanje

Novosadsko Ubrojčavanje je internet zajednica svih nas koji ne želimo da Novi Sad postane evropska prestonica cenzure pre nego što u Srbiji budu osveštani svi šoping molovi.

Dokona domaćica?

Blog kreativne domaćice