Lili's twisted mind!

Archive for August, 2015

Snežana

Živeli su nekada davno, a možda i ne baš tako davno kralj i kraljica. Imali su prekrasan dvorac, mnogo sluga, nameštaj po poslednjoj modi, kupatilo sa đakuzijem i plazma tv-om u svakoj prostoriji, uključivši i malopre pomenuto kupatilo. Imali su sve, samo jedno nisu nikako mogli da imaju, a to je dete.
Pokušavali su i pokušavali godinama, ali nije im uspevalo. Konačno, kralj je rešio da potisne svoju mušku sujetu i da i on i kraljica odu na pregled u kliniku za plodnost. Tamo su dobili rezultate da im je jedina nada veštačka oplodnja. Otpočele su njihove muke i patnje, kraljica je dobijala hormonske injekcije, kralj je dobijao ogromne račune od klinike, nekoliko puta su išli na veštačku oplodnju sve dok konačno posle meseci i meseci truda, kraljica nije zatrudnela.
Ali mukama nije došao kraj. Imala je tad već ona i podosta godina, te joj zdravlje nije bilo jača strana. Jedva nekako je iznela trudnoću do kraja, ležala je u krevetu skoro svih devet meseci. A kad je konačno došao i dan porođaja, rešila je da to uradi carskim rezom. Ispostavilo se da je to bila njena velika greška. Rodila je devojčicu, prelepu, belu i rumenu, ali sama nije preživela porođaj. Njena poslednja želja bila je, ne znam zašto, ali tako je, da devojčici daju ime Snežana i tako su i uradili.
Kralj je dugo bio u žalosti, skoro pola godine, kad je rešio da se ponovo oženi jer je shvatio da ne može sam odgajati kćerku, bez obzira na sve sluškinje i dadilje koje su mu bile na raspolaganju. Oženio se, naravno, duplo mlađom od sebe, da ne bi više imao problema oko rađanja dece, ali nije računao na činjenicu da će njoj biti važan jedino fizički izgled i da neće želeti da rodi dete, da ne pokvari svoju savršenu figuru.
Godine su prolazile, Snežana je rasla, nova kraljica je sve svoje slobodno vreme, a imala ga je neograničeno, provodila na klinikama, gde je operisala šta je stigla, od nosa preko grudi pa do sala na guzi i stomaku, zatim u frizerskim salonima, kozmetičkim salonima, kod manikira, pedikira i na svim ostalim mestima gde je usavršavala svoj fizički izgled.
U doba kad nije svako ni imao internet, ona jeste, zahvaljujući bogatstvu svoga muža, te je tamo otkrila sajt pod nazivom „Hot or not“. Tu je postavila svoje slike koje su gledali drugi ljudi širom sveta i ocenjivali. Dobijala je desetku za desetkom i uskoro je postala najlepša žena na svetu. Bila je prezadovoljna sobom. Postala je zavisnik od sajta i logovala se nekoliko puta dnevno da proveri svoj rejting, koji mesecima nije padao ispod čiste desetke.
Međutim, jednog dana desilo se i ono neizbežno. Od jednog člana pomenutog sajta dobila je samo devetku. Bila je povređena. Bila je uvređena. Bila je ljuta. Odmah mu je poslala poruku sa pitanjem – zašto samo devet, šta to na njoj nije lepo, šta to ne valja, zbog čega nije dobila najvišu ocenu. Odgovor koji je dobila ju je zaprepastio. Ne da na njoj nešto nije valjalo, nego se na sajtu pojavila druga lepotica, koja vredi čak i više od maksimalnih deset bodova koliko može da se nekom dodeli. Odmah je kraljica otišla da pogleda kako izgleda ta devojka i kad ju je videla, zgranula se. Bila je to njena pastorka, Snežana.

Maćeha je bila ljuta. Bila je ogorčena. Snežanu je zamrzela istog trenutka. Dugo je razmišljala šta da radi, a onda se dosetila. Organizovaće otmicu! Snežanin otac, a njen muž, kralj, bio je truli bogataš, poslovne veze sa raznim kriminalcima nisu mu bile strane. Zaista, niko ne bi posumnjao u nju kada bi Sneža bila kidnapovana. Bilo bi toliko mnogo drugih osumnjičenih. I ne časeći ni časa, zla maćeha krene u realizaciju svog beskrupuloznog plana.
Razmišljala je dugo koga da pozove, s kim da se udruži, ko je taj koji bi pristao da otme kćerku kralja lično, princezu Snežanu. A onda joj je odjednom sinulo. Najlogičniji izbor bio je Srećko P., lokalni biznismen, vlasnik rudnika dijamanata i blizak kraljev saradnik i prijatelj. Maćeha je znala da je Srećko oduvek bio pomalo zagrejan za nju, uvek bi je ispod oka gledao kad bi dolazio u dvor na balove ili na radne sastanke sa kraljem. Osim toga, biznis mu nešto nije išao dobro u poslednje vreme, tako je načula, izgleda da mu je trebao novac. Mnogo novca.
I tako kraljica iskoristi svoju prirodnu i veštačku lepotu, te zavede mladog Srećka i on pristade na njen pakleni plan. Došao je dan otmice. Ispred škole princezu Snežanu je dočekala crna limuzina, iz nje su izašla dvojica maskiranih muškaraca i za čas savladali zbunjenju Snežu i ubacili je u automobil. Bili su to P. Ljutić i maloletni V.P. široj javnosti poznat pod nadimkom Tupko. Ljutić i Tupko su odveli devojku izvan grada, u iznajmljenu vikendicu u šumi. Tamo ih je čekao Srećko i njegov otac kog je cela družina od milja prozvala Učom, pošto je bio najstariji i najiskusniji među njima. Zaključali su Snežanu u sobu na potkrovlju i seli da se dogovore šta im je dalje činiti.
Kraljica je svaki čas zvala i raspitivala se da li su već izvršili zadatak koji im je poveren. Njen plan je, u stvari, bio da sazna gde je kuća u kojoj drže njenu pastorku da bi kasno noću otišla i zapalila je, zajedno sa kidnaperima. Nije uopšte imala nameru da ispuni svoj deo dogovora i da da momcima deo novca. Njena namera je bila da sav novac koji bi kralj isplatio za otmicu zadrži sebi, a da ukloni sve svedoke i dokaze koji bi vodili do nje. I najvažnije, tako bi se otarasila Snežane zauvek.
Ali ni Srećko nije bio glup. Znao je da se upustio u opasan biznis i rešio da se osigura sa obe strane. Sa svojim saradnicima je stražario danonoćnu da čuva Snežu, kao i da ne otkrije maćehi njenu lokaciju. Međutim, jedan od saradnika, K. Ljutić, P.-ov brat, patio je od astme, kao i od konstantnih alergijskih napada te je stalno kašljao i kijao. Maćeha je znala ovu njegovu slabost, te ga je presrela jednog jutra dok je išao do vile u kojoj su držali Snežanu. Ušla je u njegov auto noseći sa sobom svoju pudlicu. Kada je krenuo, po svom običaju, zatvorio je sve prozore da mu spoljašnji vazduh ne bi previo probleme. Ali, ovog puta opasnost nije bila napolju već unutra, u automobilu.
K. je osetio da ne može da diše, grlo mu se skupilo, na tren je mislio da će se ugušiti, a onda je počeo da kija kao sumanut. Pogledao je u retrovizor i video kako mu se sa zadnjeg sedišta smeši Snežina maćeha, držeći pudlicu u jednoj, a njegovu pumpicu za astmu u drugoj ruci. Znao je da mora da joj kaže gde se princeza nalazi, ako želi da diše.
Maćeha je pobedonosno izašla iz njegovog automobila i prešla u svoj, gledajući ga kako panično istrčava, duboko udišući svež vazduh. Morala je da požuri, jer je znala da će ovaj alarmirati svoje prijatelje i saučesnike čim dođe do daha. Međutim, sve joj je išlo na ruku. U vikendici gde je bila zatočena Snežana na straži je bio jedan krupni, visok i debeo tip, koji je iznad svega voleo dobro da jede, a posle jela i da malo odrema.
Iako je K. zvao, iako je telefon zvonio i zvonio, niko mu se nije javljao. Pretpostavio je ko je na straži. Zato je pozvao svog najboljeg ortaka da dođe po njega i njih dvojica su pojurila za Snežinom maćehom, koja je već imala veliku prednost. Ona je stigla do vile i utrčala unutra dozivajući Snežanu. Ona je strčala sa sprata i bacila se maćehi u zagrljaj pošto je verovala da je ova došla da je spase.
Sve to vreme astmatični kijavičavi otmičar i njegov prijatelj su jurili do vile. Na poslednjoj raskrsnici na izlasku iz grada stajala je policijska saobraćajna patrola. Iako su dobrano prekoračili dozvoljenu brzinu, ni na pamet im nije padalo da stanu. Policajac je zato uskočio u svoja kola i pojurio za njima. U vilu su stigli u poslednjem trenutku. K. je poslao svog prijatelja na zadnja vrata, a sam utrčao na prednja.
Sa zadnje strane kuće nalazio se bazen u koji je maćeha upravo gurnula Snežanu i držala joj glavu pod vodom, ne bi li je udavila. Kad je ugledala momka kako trči prema njoj, ustala je i nasmešila mu se. On je zbunjeno gledao u nju. Opčinila ga je svojim osmehom, jednostavno mu prišla i poljubila ga, a da on nije ni znao šta ga je snašlo. Zatim je mirno prošla pored njega, izašla iz kuće i sela u svoj automobil, dok je on sav pocrveneo.
K. je primetio da ga policajac prati, te sakrio u radnu sobu. Policajac je samo protrčao pored njega jer je kroz staklena vrata ugledao beživotno telo devojke u bazenu. Ne razmišljajući, skočio je da je spase. Izvukao ju je iz vode i davao veštačko disanje, sve dok devojka nije počela da kašlje i osvešćuje se.
Pogledala ga je umilnim pogledom i zahvalila što ju je spasao. Tog momenta je znala da se zaljubila u njega i da će se venčati. I to bi trebalo da bude kraj priče, da se zakon nije umešao u sve. Naime, Srećko, Tupko, Ljutko, Uča, Kijavko, Stidljivko i Pospanko su bili optuženi za zaveru povodom kidnapovanja princeze. Da bi se spasili robije, sva sedmorica su svedočili protiv maćehe. Ona je otišla u zatvor, a oni su dobili uslovnu kaznu koju su morali da odrade u obližnjem rudniku.
I to bi bio kraj priče.

Advertisements

Leksikon

Pošto sam nominovana u igrici 11 pitanja, evo mojih odgovora, novih pitanja i blogera koje nominujem da odgovaraju dalje.

Ljubičanstvena Mysty  pitala, odgovore možete pročitati tu:
1.Ko te je slagao da Deda Mraz ne postoji?

Niko, sama sam to otkrila na časovima fizike u šestom razredu 😉

2.Zašto si bloger?

Blogerka sam zato što volim da pišem i volim da čitam i volim da me čitaju. Blogerka sam zato što u mojoj glavi uvek ima toliko misli koje prosto moram zapisati. Blogerka sam zato što mi se dopada da budem u vezi sa celim svetom i upoznajem nove prijatelje.

3.Koji je to najlepši miris na svetu?

Miris novorođene bebe, miris sveže pokošene trave i miris mm-a kad se probudim noću i priljubim se uz njega da se lepše uspavam…

4.Dnevna obaveza koju izbegavaš a ona nikako da se makne?

Iskreno – sve 😉

5.Čiji koncert te oduševio i zašto?

Dva koncerta – jedan je Đ. Balaševića koji je uvek nabijen emocijama i drugi kada su pre pet godina G’n’R bili u Beogradu. Axl-a obožavam još otkad sam bila tinejdžerka i nisam mogla da verujem da je došao trenutak da mogu da ga vidim uživo. Promukla sam na tom koncertu.

6.Šta radiš u trenucima sreće?

Plačem 🙂

7.Koja rečenica te baš onako naterala da se zamisliš?

„Ako ti to-i-to ne odgovara, zašto nešto ne promeniš?“ Zamislila se i promenila i sad mi je super.

8.U šta ne veruješ?

Hm, teško pitanje. Ne verujem u ono što ne postoji.

9.U kojim situacijama ti obrazi porumene?

Kada treba da uradim nešto što ne umem, kada me neko uhvati u laži i kada sam u centru pažnje.

10.Možeš li opisati omiljenu fotografiju iz detinjstva?

Mama, tata i ja, u našoj kući, obučena sam u žutu haljinicu i imam kikice sa belim mašnicama. Mislim da sam imala četiri godine. To je jedna od retkih slika gde smo svi troje zajedno, jer je uglavnom jedno slikalo drugih dvoje. Nije bilo selfija tada 😀

11.Koga nikada nećeš zaboraviti?

Ima mnogo ljudi koje nikad neću zaboraviti. Reći ću – Nađu

Nominujem:

Moju prijateljicu Ispravljačicu

Još jednu Južnu prijateljicu

Kolegu po ateizmu

Nanu

Čarapicu, ako ima vremena

i Ljubičanstvenu – jer što da ne i uzvratni tag 🙂

Nova pitanja su:

1.Da li želiš da probaš neku neobičnu aktivnost (tipa bandži-džamping, skok sa padobranom i sl.) i koju?
2.Na šta bi prvo trošio/la novac kada bi dobio/la na lutriji?
3.Omiljena knjiga i pisac?
4.Koji ti je omiljeni praznik, odnosno šta voliš da slaviš?
5.Najgora laž koju si nekom morao/la da kažeš i zašto?
6.Da li više voliš komplimente upućene tvom izgledu, intelektu ili karakteru?
7.Sa kojom poznatom ličnosti bi išao/la na večeru? Šta biste jeli?
8.Koju odluku iz prošlosti bi voleo/la da promeniš?
9.Imaš li neku fobiju i koju?
10.Ako je neko nepristojan prema tebi, kako reaguješ?
11.Jedna reč koja te najbolje opisuje!

Pozzz drugari blogeri!

Lepotica i zver

Bio jednom jedan siromašan čovek, koji je imao tri kćerke. Radio je kao noćni čuvar nekog stovarišta, a žena, majka devojaka, je bila nezaposlena. Stalno je kukala kako nema novaca, šetala po kući sa viklerima u kosi i u izlizanom plišanom bade-mantilu koji je smrdeo na duvan. Dve starije kćerke su bile ružne kao crni đavo. Večito se oblačile u široke farke i karirane košulje, iz patika nikad nisu izlazile i šišale se na kratko.
Za razliku od njih, Leposava, treća, najmlađa kćerka bila je slika svog imena. Lepa, kao što kažu, kao slika. Takođe je i volela da se doteruje. Svaki bedni dinar džeparca koji bi dobila trošila je na odeću i šminku. Uvek je bila doterana po poslednjoj modi, našminkana, nafrizirana. Mama i sestre su joj se smejale i ne jednom pitale za koga li se ona tako doteruje, da ne čeka možda princa na belom konju. A ona bi odgovarala da će njen princ kad-tad stići, ali ne na belom konju, nego u crnom audiju i da ona nikad ne zna kad će taj momenat biti, te da uvek mora biti lepa i sređena u slučaju da on naiđe.
Na drugom kraju grada, odrastao je mladić takođe u siromašnoj porodici. Ćale mu je bio notorni alkoholičar, keva večito bolesna, depresivna, na lekovima. Bilo je dana kad je kao dečak bio čak i gladan, jer niko nije brinuo o njemu. I kako to obično biva, tako nesređen i nesrećan upao je u loše društvo. Počeo je da se bavi lopvlukom, prvo džeparenjem, na sitno, a onda kako je rastao tako je i njegov apetit ka novcu rastao, pa samim tim i kriminalne aktivnosti.
Nabavio je pištolj, pljačkao ljude, obijao trafike i menjačnice. U jednom bliskom susretu sa policijom, metak mu je okrznuo obraz. Nije mogao da ode kod lekara, jer bi se odmah saznalo odakle mu rana, te je pustio da sama zaraste. Ožiljak na obrazu bio je ružan, preružan, ali je davao njegovom i inače markantnom licu još opasniji izgled. Plašili su ga se svi. Oni koji ga nisu znali, plašili su se njegovog lica, a još više su se plašili oni koji ga jesu znali, znajući njegova dela. Postao je glavni mafijaš u gradu. Iza leđa su ga prozvali Zver, delom zbog izgleda, a delom zbog toga što je zaista umeo da se ponaša kao zver.
Jednog dana morali su se ukrstiti putevi Lepe i Zveri. Ona se taman spremala za izlazak, bila u poslednjoj fazi šminkanja, kada se crni audi zaustavio pred njihovom kućom. Dah joj je zastao. Iz automobila je izašao visok, crn, atletski građen momak, sa gadnim ožiljkom preko lica. Pošao je pravo u njihovu kuću. Lepa je krišom virila u dnevnu sobu gde je momak razgovarao sa njenim ocem. Stavio je na sto nekoliko stotina evra i kažiprstom ih gurnuo ka ocu. Ona je shvatila da on želi da opljačka stovarište na kom je ćale radio, te da mu je potrebno da ovaj okrene glavu u stranu. Ćale je uzeo ponuđen novac i brzo ga strpao u džep. Znao je da tako mora. Niko se ne bi usudio da ne učini ono što Zver zatraži, mogao je da prođe i gore, ovako je bar zaradio.
Lepa je u tom momentu rešila da se pojavi. Ušla je u sobu gde su dvojica muškaraca sedela i razgovarala, kao da nema pojma šta se dešava. Kulturno se javila i prošla do kuhinje gde je otvorila vrata frižidera iz kog joj je kao nešto trebalo. Osećala je pogled na sebi i znala je da se mladiću veoma sviđa ono što je video. On je ustao i nakašljao se. Pozdravio je njenog oca, zahvalio se na saradnji a onda se džentlmenski naklonio i Lepoj. Pogledao ju je pravo u oči, a u njoj je sve zadrhtalo od nekog čudnog osećanja, od žudnje pomešane sa strahom. Kao slučajno, pomenuo je klub u kom će biti te večeri i ona je znala da je to poziv upućen baš njoj.
Sat ili dva kasnije, već je bila u klubu. Primetila ga je u separeu, koji je bio pomalo odvojen i mračan i zadimljen, ali ona je prepoznala svetlucanje njegovih očiju i znala da je prate gde god se okrenula. Nije dugo prošlo, a za njen sto je stiglo piće – od gospodina iz separea. Zahvalila mu se, a nešto kasnije stigao je i poziv da mu se pridruži. Sela je sa njim i otkrila da se iza grube spoljašnjosti krije usamljeno srce. Bio je šarmantan i duhovit i za čas ju je očarao. Počeli su da se viđaju, naravno krišom od njenih roditelja, kao i od njegovih partnera.
Kada je nekoliko dana kasnije opljačkano stovarište gde joj je ćale radio i odneto robe u vrednosti od više stotina hiljada evra, njenom ocu nije falila ni dlaka sa glave. Bio je ispitivan u policiji, nekoliko meseci je trajala istraga, ali nisu mogli da pronađu vezu između portira i pljačke. Zaključili su da je nesrećni čovek samo bio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu i prestali da ispituju. Slučaj je zatvoren, a život njihove porodice se vratio u normalu.
Zver i Lepa su tek mesecima kasnije počeli da se pojavljuju zajedno na javnim mestima, kada je čitav slučaj već odavno zaboravljen. Nikom nije palo na pamet da posumnja da ima neka veza u tome što se kćerka portira zabavlja sa mogućim počiniocem krađe. Čak i ako je neko posumnjao, sačuvao je to za sebe, znajući šta se dešava onima koji se usude da prstom upere u Zver, po ma kom osnovu. Prošla je čitava godina, a njoj nije dosadio lagodan život pun para, vožnje audijem, sitnice koje joj je Zver stalno kupovao. Ni njemu nije dosadilo njeno cvrkutanje, zvonki smeh svakoj njegovoj šali i izraz oduševljenja na njenom licu koji se pojavljivao svaki put kad bi dobila nešto na poklon, ma kako to sitno bilo. Odlučili su da se vere i da počnu zajednički život.
Jedino što Lepa nikad nije smela da učini jeste da pita odakle sav taj novac, ko to često zove u sred noći i gde on to odlazi, ponekad u najvećoj žurbi, a da je nikad ne vodi sa sobom. Mama i sestre su bile zapanjene činjenicom da je Lepa dočekala svog princa u audiu. Isprva su je ispitivale kako može biti s njim, kako može da poljubi ono ružno lice, ali se ona samo smešila ili bi im krišom namignula. Kada su počeli da stižu pokloni od Lepe, kada su ručali i večerali po restoranima, kada su letovali u najlepšim i najboljim hotelima, prestali su da zapitkuju.
Ćale, keva i sestre su bili presrećni što je njihovoj mezimici i ljubimici tako lepo išlo u životu. A šta je dalje bilo? Da li se desilo nešto čime je Zver morao da plati svoje kriminalom stečeno bogatstvo, da li je Lepa ostala sama, bez ičega, osim svoje fizičke lepote? To već nije deo ove bajke, taj deo priče nećete čuti, jer ne postoji. Kraj.

Djurdja Lili – БЛОГ ЛЕКСИКОН

Oduvek sam volela leksikone 🙂

БЛУКА

2b430275e9939d87d450e000abcae66a

1. Шта би засадили на чаробном пољу (сем материјалног богатства)?
Zasadila bih drvo koje daje takav plod da kad ga ubereš i počneš da jedeš ima ukus baš onoga što ti se tog trenutka jede.

2. Када би постали духови да ли би сте бирали да будете невидљиви али материјално ограничени (те могли тако рецимо помјерати одређене предмете) или да будете потпуно флуидни, материјално неограничени (али не би могли дотицати икакве материјалне ствари)?
Volela bih da budem nevidljiva i da pomeram stvari, tako da mogu da plašim neke ljude koji su to zaslužili.

3. Када би у ормару имали временско-просторну портабл-рупу на које одредиште би вољели да редовно кришом излазите?
Verovatno negde u svoju prošlost, gde još uvek postoje neki dragi ljudi. Redovno. A volela bih i da posetim mnoge gradove na kugli zemaljskoj, pošto nažalost nemam novca da to uradim redovnim putem.

4. Шта би сте радили да можете…

View original post 199 more words

Pepeljuga

Pepa je bila devojčica kao i sve druge. Pomalo razmažena, pomalo svojeglava, ali izuzetno lepa i pametna. Bila je i izrazito lenja. Mama i tata su se svađali sa njom kad god je u kući trebalo nešto uraditi. Nikad se nije prihvatala ni najmanjeg i najlakšeg kućnog posla. Od usisavanja su je bolela leđa. Od brisanja prašine bi joj stradali sinusi, te je kijala i kašljala. Od pranja suđa bi joj ispucale ruke. I tako bi naša Petrija, zvana Pepa, vešto izbegla da uradi bilo šta u kući.

Jednog poslepodneva došla je iz škole veoma uzbuđena. Naime, popularni dečaci iz njene generacije pravili su žurku i ona je bila pozvana. Po prvi put. Uvek je vikendom gledala kako se starije sestre spremaju za izlazak, a ona je ostajala kod kuće. Ovog puta to se neće dogoditi – i ona će konačno ići na žurku.

Oduševljeno je objavila tu vest mami i tati, dodajući, naravno, kako nema šta da obuče jer su joj sve najlepše i najbolje stvari iz garderobe bačene na pranje. Mama i tata su se međusobno značajno pogledali. Videli su svoju šansu da Pepu nauče pameti, odnosno vrednoći. Rekli su da joj dozvoljavaju da ode na žurku, ali pod uslovom da sama opere svoju garderobu. U suštini, trebalo je samo uključiti veš mašinu, kasnije mašinu za sušenje, te izvaditi stvari iz nje, opeglati i složiti.

Ali Pepa je bila užasnuta ovom idejom. Počela je da viče i da baca stvari po kući. Nazvala je svoje roditelje maćehom i očuhom, izrabljivačima dece, pretila da će ih prijaviti službi za socijalni rad kako je teraju da radi teške poslove i na kraju, pošto oni nisu pristali na njene ucene, otišla je uplakana u svoju sobu.

Sve to vreme njene sestre su se već spremale za izlazak. Trebalo je obići frizera, manikira, kozmetičara. One nisu bile obdarene nekom klasičnom lepotom, moglo se mirne duše reći da su bile prosto ružnjikave. Jedna previsoka i premršava, sa tankom svetlom kosom, špicastim nosem i malo izbačenim prednjim zubima; a druga niža i debeljuškasta, sa šiškama koje su joj išle u oči, velikim mladežom na sred lica i spuštenim očnim kapcima koji su joj davali izgled pospanosti. Ali one su znale sve svoje vrline i mane i uvek vešto šminkom i odećom pokrivale nedostatke, a isticale ono što je bilo lepo na njima.

Pepa se durila u svojoj sobi, kad joj je zazvonio telefon. Bila je to njena najbolja drugarica i buduća kuma, tako su se dogovorile još u zabavištu, da će kumovati jedna drugoj. Kada je čula problem, odmah je imala rešenje. Posavetovala je Pepu da pobegne kroz prozor i dođe do nje. Bile su slične građe, mogla je pozajmiti šta god je htela i od odeće i od obuće. Ne časeći ni časa, Pepa je to i uradila.

Kod kume se obukla i našminkala. Bila je prelepa. Svoju bujnu crnu kosu je uvila u lokne i pustila da joj pada niz leđa. Obukla je topić sa šljokicama i plitke farmerice, tako da joj se vidi ravan i zgodan stomak. Obula je i štiklice, prvi put u životu. Kada se našminkala, nije mogla samu sebe da prepozna u ogledalu. Bila je prelepa.

Ona i kuma su zajedno otišle na žurku, sa malim zakašnjenjem. Tako će najbolje ostaviti utisak, rekla je kuma. Muzika je treštala, kuća je bila puna tinejdžera koji su jeli i pili bezalkoholna, ali i alkoholna pića koja je domaćin nekako prošvercovao. Kada su ušle, glavni frajer iz škole, Živorad, zvani Žile, odmah ih je spazio. Pepu je znao iz škole, ali nikad do tad je nije video tako lepu, našminkanu, doteranu, sa prelepom frizurom. Prišao je i poveo je do bazena gde je žurka bila najžešća.

Skakali su, pevali i igrali uz domaće hitove, kao što su Ceca, Jeca, Seka, Goga, Olja, Brena, Sinan, Kemal, Jašar, Šaban i naravno Džej. Vreme je brzo prolazilo za Pepu, jer se zabavljala kao nikad u životu. Odjednom, setila se da kod kuće ne znaju da je ona na žurci i da će možda otići u njenu sobu da je provere. Izvadila je mobilni iz džepa i pogledala na sat. Bilo je skoro četiri, a u pola pet njen tata već kreće na posao. Ni najmanje nije želela da se sudari s njim na vratima. Morala je da požuri ako nije želela da je uhvate.

Nasmešila se Žiletu i pokušala da mu kaže da mora da ide. Od glasne muzike nije je čuo, ali ona je već potrčala ka vratima. Krenuo je za njom kroz gužvu, no nije je mogao stići. Vikao je, ali ona ga nije mogla čuti. Dok je trčala niz stepenice da uhvati taksi za put kući, iz džepa joj je ispao telefon. Žile je stigao do vrata samo da bi video kako su se vrata taksija zalupila za njom i auto je odjurio u noć. Ali na stepeništu je nešto sijalo. Sišao je da vidi šta je to i shvatio da je Pepin telefon. Nasmešio se pobednički.

Sutradan je Pepu neizdrživo bolela glava. Morala je rano da ustane da mama ne bi posumnjala da je bila na žurci. Ali kad je videla da joj nema telefona, veoma se zabrinula. Nije znala šta će reći roditeljima, kako ga je mogla izgubiti kad nigde nije izlazila. Sestre su joj se smejale. Obećale su da neće reći roditeljima da su je videle na žurci, ali dalje nisu htele da joj pomognu. Ceo taj dan je lupala glavu šta da uradi u vezi telefona. Spas je stigao u vidu zvona na vratima.

Iako nikad ranije nije imala taj običaj, ovoga puta Pepa je otvorila vrata. Ne malo se iznenadila kad je ugledala Žileta, ni manje ni više nego sa njenim mobilnim u rukama. Obradovala se kao nikad u životu. Odmah ga je pustila u kuću. Otišli su u njenu sobu da pričaju o nezaboravnoj sinoćnoj žurci. Iznenadila se kad je čula da ni njegovi roditelji ne znaju da je on išao, da je pobegao, kao i ona. Zajedno su se smejali.

Kad je krenuo kući, ona ga je upitala šta može da učini za njega u znak zahvalnosti što joj je vratio telefon. On se malo zamislio, a onda rekao najužasniju stvar koju je mogao da smisli. Naime, dok je u onoj gužvi trčao za njom, neko mu je prosuo čašu vina na majcu, te je ostala velika fleka. Upitao je Pepu, da li bi mogla da mu opere majicu i očisti fleku, da njegova mama ne primeti.

Ona je užasnuto stajala u dovratku, a zatim mu zalupila vrata ispred nosa i popela se u svoju sobu, čvrsto rešena da više nikad ne ide na žurke ako joj roditelji to ne dozvole.

Kako da se smuti savršen smuti

Prvo nešto zeleno. Izabrati povrće po svom ukusu. Recimo:

– spanać (da, da, svež, ‘živ’, nekuvan)

– kelj

– blitva

– peršun

Dakle, jedna šolja zeleniša. Naravno, ne sve od navedenog, već jedno – po izboru. Sutradan možete probati neko drugo.

Sledeći korak je da izaberete tečnost. Možete i običnu vodu, za početak, pa kasnije menjajte, u zavisnosti od toga šta vam prija. Ili:

– šolja mleka (ukoliko ste netolerantni na laktozu probajte sojino, bademovo, kokosovo)

– šolja jogurta

– šolja nezaslađenog zelenog čaja (hladnog)

Kada ste odlučili šta će biti osnova vašeg smutija, sipajte u blender i mutite. Prvo voda i zeleno lišće treba dobro da se izmute, da se lišće potpuno isecka, da bi se dobila glatka tečnost bez mrvica ili grudvica.

Sledeći korak je da izaberete voće kojim želite da obogatite svoj smuti. Najbolje bi bilo dodati dve različite vrste. Recimo šolju jagoda i jednu bananu. Ili jabuku i breskvu. Jednu šolju bobičastog voća (borovnice, kupine, maline) i jednu šolju ananasa (može i dinja). Mogućnosti su bezbrojne i zavise isključivo od vašeg raspoloženja, ukusa i novčanika. Ponekad i od godišnjeg doba, ali ni to nije isključivo – uvek možete uzeti nešto zamrznuto.

Kada ste dodali voće u blender, razmislite želite li još nekako da poboljšate ukus svog smutija. To možete učiniti cimetom, vanilom, đumbirom, kakaom, nanom… a i ne morate.

Miksajte sve zajedno nekoliko minuta, sipajte u šolju ili čašu, ostavite malo da se ohladi i popijte.

Nazdravlje!

p.s. original ovog posta, kao i još ponešto možete videti na mom sajtu naš svet

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

Author anagalicblog

Šta je filozofija? U čemu je razlika između kreativnog, logičkog i kritičkog mišljenja? Odgovore na ova pitanja potražimo zajedno. © Author anagalicblog. Sva prava zadržana.

Despotica

Jelena Despot

mrnjau85

Novosti (za glupe) kao nove vesti

Bezimena knjizevna zadruga

Pišem o onome što čitam. Ponekad samo pišem.

BLOG NEZNANE JUNAKINJE

Avanture moga uma

Mame na žici

Lili's twisted mind!

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

draganadincic76

korak od sna...

Nena i svet oko Nene

Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. .

БЛУКА

БЛаги БЛог

Balaševići

Blog posvećen Panonskom mornaru

Enjoy by Paula

Be Happy, Be Healthy & Radiate Positivity

Jelena Pešić

(Ljubicanstvena Mysty)

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Južno od granice

Kad je lakše pisati nego pričati

Eat, Play, Love

making memories through food, wine and travel

"ispravljačica krivih drina"

mmilesa o invalidnosti, sebi i drugim krivim drinama

Otkačena Planeta

svet koji nas okružuje

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ОШ АЗАЊА

позоришна уметност у Азањској школи

Dobro došli u moju stvarnost

Poslednji sanjar (Ulaz nije za svakoga )

UFO blog

Život i neke ozbiljnije teme

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

amazonke / the amazones

blog of radical feminist group

Nikola Ćupas

Babina škola je najvažnija. Temelj. Sve ostalo je samo update.

Devojkakojačeka's Blog

" Jer ti si cekati znala, kao niko na svetu. "

Novosadsko Ubrojčavanje

Novosadsko Ubrojčavanje je internet zajednica svih nas koji ne želimo da Novi Sad postane evropska prestonica cenzure pre nego što u Srbiji budu osveštani svi šoping molovi.

Dokona domaćica?

Blog kreativne domaćice