Lili's twisted mind!

Archive for the ‘Duh-ovito’ Category

Uspavana lepotica

Rešila sam da u ovoj bajci malo promenim uloge. Zašto da uvek princeza, devojka bude ta koju spašavaju? Hajde malo neka princ bude u nevolji i neka ona spase njega. Dakle, ovako:
Posle niza godina ispunila se životna želja jednog kralja i kraljice i dobili su sina. Kao što je i običaj, kada se rodi muško dete napravljeno je ogromno slavlje. Tu se pilo, jelo i bančilo do zore. Pozvani su svi koji su nešto značili u toj zemlji. A običaj je takođe bio da se novorođenčetu donesu najbolji, najlepši i iznad svega najskuplji pokloni. Ređali su se svi redom. Ministri, kancelari, savetnici, svi po svom statusu i materijalnoj moći poklanjali su malom, tek rođenom princu, razne potrebne i nepotrebne stvari. Bilo je tu svega – od nakita iz Tifanija i od Kartijea, preko krevetića sa baldahinom optočenim zlatnim nitima, pa sve do najnovijeg bmw-a sa sve vozačem koji će biti na usluzi princu dok ne napuni osamnaest godina i ne počne da vozi (i lupa) automobile sam.
Ali, kao i u svakoj bajci, nešto je moralo da pođe naopako. Naime, kralj i kraljica su zaboravili da na veselje pozovu jednog kontraverznog biznismena. On se silno zbog toga naljutio i zarekao se da će se kad-tad osvetiti. Strpljivo je čekao godinama i godinama. A kada je princ stasao, izrastao u zgodnog mladića, njegova prilika se konačno ukazala. S obzirom da je jedan od ‘biznisa’ kojim se bavio bila i trgovina drogom, nije mu bilo teško mladog, nadobudnog i uobraženog princa navući da počne da koristi istu. Krenuo je polako, od pokojeg džointa koji bi mu isporučio uz neku od svojih devojaka za zabavu (takođe jedan od unosnih biznisa gospodina biznismena), da bi kasnije počeo da mu dotura extazi, a i koku. Princ je zaglibio dublje nego što je bio svestan.
Jednoga dana, odnosno noći, u jednom od klubova u koje je zalazio, princ sretne čuvenog biznismena. Ovaj je sedeo u separeu, okružen sa tri lepotice, plavušom, crnkom i crvenokosom, sa tompusom u debelim usnama, pečatnim prstenom, kravatom labavom, ponudio se da časti, oduševljen zabavom… (ups, pardon, zanela sam se, ovo je neka druga priča… ;)) Uglavnom, princ mu se pridruži za stolom, viski za viskijem, džoint za džointom, došlo se najzad i do šprica… Da ne bi pred gospodinom biznismenom ispao šonja, uze princ i to da proba. A biznismen se smejao u sebi – njegova osveta je konačno postignuta.
I tako se princ godinama mučio, kao ovisnik o heroinu. Plaćali su kralj i kraljica najskuplje klinike za odvikavanje. On bi se pomalo oporavio, ali ubrzo bi nastavljao po starom. Muku su sa njim mučili svi, ali pomoći nije bilo niotkuda. Sve dok ga jednog dana nisu pronašli u kupatilu, predoziranog. Život mu je visio o koncu. Majka i otac su kršili ruke. No, nije se dalo učiniti ništa. Tada kraljica odluči da preduzme poslednje mere. Pripremiše kriogenske kapsule koje su kupili godinama ranije, baš za slučaj ovako nečega. Tim naučnika je nadgledao čitav proces. Princa, njegove roditelje i još par najvernijih službenika staviše u kapsule sa namerom da ih uspavaju na sto godina. Tako i učiniše.
Godine su polako prolazile, za naše junake neprimetno, jer oni su spavali. Bankovni računi kralja i kraljice su rasli, jer su kamate bile visoke, iako je dosta toga odlazilo na održavanje njih u životu. Dvor je polako propadao, o njemu niko nije vodio računa. Postao je istorijski spomenik. Kraljičine divne manolo-blanik cipele su izlazile iz mode, kao što je zastarevala i kolekcija pc-igrica koju je kralj godinama sakupljao. Prošlo je sto godina…
Princeza susedne zemlje koja je studirala medicinu na Harvardu, postala je svetski priznati stručnjak za borbu protiv bolesti zavisnosti. Bavila se stotinama hiljada slučajeva i imala je uspeh sto procenata. Do nje je došao glas o princu i njegovim roditeljima koji spavaju stogodišnji san u kriogenskim kapsulama. Ona odluči da ih probudi i da izleči princa. Bila je izuzetno hrabra i požrtvovana u svojoj borbi sa advokatima, knjigovođama, računovođama, činovnicima i ostalom birokratijom koja joj se našla na putu. Trnovitim stazama je morala proći da bi došla do svih potrebnih dozvola i papira koji su joj trebali da bi joj dozvolili da probudi princa i njegovu svitu i da im reši njihov problem.
Konačno, posle mnogo muke i peripetija, to joj je i uspelo. Stigla je do princa. Kada ga je videla kako leži na onom stolu, onako beživotan, star preko stotinu godina, a opet tako mladolik, savladala ju je neka seta. Oči joj se napuniše suzama i ona shvati da će joj uspeh u tom poduhvatu doneti svetsku slavu. Kad se princ probudio, prvo što je ugledao bilo je lice lepe princeze pravo ispred svog. Bila je predivna. Tamnoputa, ali plavokosa, sa krupnim plavim očima i velikim… srcem, jel 😉
Ona ga, ushićena, poljubi i baci mu se u naručje. Oko njih se prolomi gromki aplauz, svih okupljenih. I ne samo njih, jer čin buđenja princa je prenosila i nacionalna televizija, te se broj gledalaca merio milionima. Kralj, kraljica i svi ostali takođe su probuđeni da nastave svoj život tamo gde su stali pre stotinu godina. Nekoliko nedelja dvor su konstanto opsedali novinari i fotografi. Svi odreda su gostovali u raznim emisijama na televiziji. Nijedan bolji i gledaniji tok-šou nije propustio priliku da pozove u goste princa i princezu ili kralja i kraljicu ili sve njih, dok su ostali ministri i konzuli gostovali po raznim lokalnim i manje značajnim televizijama.
Međutim, kao što to uvek biva, svakog čuda za tri dana dosta, pa tako i ovoga puta. Naš dragi princ i njegovi roditelji padoše polako u zaborav. Nastaviše svoje živote po starom. Princu nije bilo ni na kraj pameti da počne ponovo da koristi narkotike. Kralj i kraljica behu veoma srećni zbog toga. A šta je bilo sa princezom? Ako mislite da se udala za princa i živela sa njim srećno do kraja života, onda se veoma varate. Naravno da nije. Od celog tog slučaja ona je izvukla najveću korist. Pljuštale su stipendije i ponude za istraživačke projekte sa svih strana. Odabrala je najbolje i ceo svoj dalji život posvetila je borbi protiv bolesti zavisnosti. Postala je bogata i slavna i nije joj bilo ni na kraj pameti da se udaje i uništi svoj život.
Dakle, bio je to kraj srećan za svakog, osim za onog kontraverznog biznismena koga su nedugo posle prinčevog predoziranja uhvatili da prelazi semafor na crveno, te je svoje poslednje dane proveo u zatvoru, čekajući na izricanje kazne, koje je sudija odlagao što je duže mogao, sve dok ovaj nije umro od posledica pada niz zatvorske stepenice ili već tako nečega…

Advertisements

Snežana

Živeli su nekada davno, a možda i ne baš tako davno kralj i kraljica. Imali su prekrasan dvorac, mnogo sluga, nameštaj po poslednjoj modi, kupatilo sa đakuzijem i plazma tv-om u svakoj prostoriji, uključivši i malopre pomenuto kupatilo. Imali su sve, samo jedno nisu nikako mogli da imaju, a to je dete.
Pokušavali su i pokušavali godinama, ali nije im uspevalo. Konačno, kralj je rešio da potisne svoju mušku sujetu i da i on i kraljica odu na pregled u kliniku za plodnost. Tamo su dobili rezultate da im je jedina nada veštačka oplodnja. Otpočele su njihove muke i patnje, kraljica je dobijala hormonske injekcije, kralj je dobijao ogromne račune od klinike, nekoliko puta su išli na veštačku oplodnju sve dok konačno posle meseci i meseci truda, kraljica nije zatrudnela.
Ali mukama nije došao kraj. Imala je tad već ona i podosta godina, te joj zdravlje nije bilo jača strana. Jedva nekako je iznela trudnoću do kraja, ležala je u krevetu skoro svih devet meseci. A kad je konačno došao i dan porođaja, rešila je da to uradi carskim rezom. Ispostavilo se da je to bila njena velika greška. Rodila je devojčicu, prelepu, belu i rumenu, ali sama nije preživela porođaj. Njena poslednja želja bila je, ne znam zašto, ali tako je, da devojčici daju ime Snežana i tako su i uradili.
Kralj je dugo bio u žalosti, skoro pola godine, kad je rešio da se ponovo oženi jer je shvatio da ne može sam odgajati kćerku, bez obzira na sve sluškinje i dadilje koje su mu bile na raspolaganju. Oženio se, naravno, duplo mlađom od sebe, da ne bi više imao problema oko rađanja dece, ali nije računao na činjenicu da će njoj biti važan jedino fizički izgled i da neće želeti da rodi dete, da ne pokvari svoju savršenu figuru.
Godine su prolazile, Snežana je rasla, nova kraljica je sve svoje slobodno vreme, a imala ga je neograničeno, provodila na klinikama, gde je operisala šta je stigla, od nosa preko grudi pa do sala na guzi i stomaku, zatim u frizerskim salonima, kozmetičkim salonima, kod manikira, pedikira i na svim ostalim mestima gde je usavršavala svoj fizički izgled.
U doba kad nije svako ni imao internet, ona jeste, zahvaljujući bogatstvu svoga muža, te je tamo otkrila sajt pod nazivom „Hot or not“. Tu je postavila svoje slike koje su gledali drugi ljudi širom sveta i ocenjivali. Dobijala je desetku za desetkom i uskoro je postala najlepša žena na svetu. Bila je prezadovoljna sobom. Postala je zavisnik od sajta i logovala se nekoliko puta dnevno da proveri svoj rejting, koji mesecima nije padao ispod čiste desetke.
Međutim, jednog dana desilo se i ono neizbežno. Od jednog člana pomenutog sajta dobila je samo devetku. Bila je povređena. Bila je uvređena. Bila je ljuta. Odmah mu je poslala poruku sa pitanjem – zašto samo devet, šta to na njoj nije lepo, šta to ne valja, zbog čega nije dobila najvišu ocenu. Odgovor koji je dobila ju je zaprepastio. Ne da na njoj nešto nije valjalo, nego se na sajtu pojavila druga lepotica, koja vredi čak i više od maksimalnih deset bodova koliko može da se nekom dodeli. Odmah je kraljica otišla da pogleda kako izgleda ta devojka i kad ju je videla, zgranula se. Bila je to njena pastorka, Snežana.

Maćeha je bila ljuta. Bila je ogorčena. Snežanu je zamrzela istog trenutka. Dugo je razmišljala šta da radi, a onda se dosetila. Organizovaće otmicu! Snežanin otac, a njen muž, kralj, bio je truli bogataš, poslovne veze sa raznim kriminalcima nisu mu bile strane. Zaista, niko ne bi posumnjao u nju kada bi Sneža bila kidnapovana. Bilo bi toliko mnogo drugih osumnjičenih. I ne časeći ni časa, zla maćeha krene u realizaciju svog beskrupuloznog plana.
Razmišljala je dugo koga da pozove, s kim da se udruži, ko je taj koji bi pristao da otme kćerku kralja lično, princezu Snežanu. A onda joj je odjednom sinulo. Najlogičniji izbor bio je Srećko P., lokalni biznismen, vlasnik rudnika dijamanata i blizak kraljev saradnik i prijatelj. Maćeha je znala da je Srećko oduvek bio pomalo zagrejan za nju, uvek bi je ispod oka gledao kad bi dolazio u dvor na balove ili na radne sastanke sa kraljem. Osim toga, biznis mu nešto nije išao dobro u poslednje vreme, tako je načula, izgleda da mu je trebao novac. Mnogo novca.
I tako kraljica iskoristi svoju prirodnu i veštačku lepotu, te zavede mladog Srećka i on pristade na njen pakleni plan. Došao je dan otmice. Ispred škole princezu Snežanu je dočekala crna limuzina, iz nje su izašla dvojica maskiranih muškaraca i za čas savladali zbunjenju Snežu i ubacili je u automobil. Bili su to P. Ljutić i maloletni V.P. široj javnosti poznat pod nadimkom Tupko. Ljutić i Tupko su odveli devojku izvan grada, u iznajmljenu vikendicu u šumi. Tamo ih je čekao Srećko i njegov otac kog je cela družina od milja prozvala Učom, pošto je bio najstariji i najiskusniji među njima. Zaključali su Snežanu u sobu na potkrovlju i seli da se dogovore šta im je dalje činiti.
Kraljica je svaki čas zvala i raspitivala se da li su već izvršili zadatak koji im je poveren. Njen plan je, u stvari, bio da sazna gde je kuća u kojoj drže njenu pastorku da bi kasno noću otišla i zapalila je, zajedno sa kidnaperima. Nije uopšte imala nameru da ispuni svoj deo dogovora i da da momcima deo novca. Njena namera je bila da sav novac koji bi kralj isplatio za otmicu zadrži sebi, a da ukloni sve svedoke i dokaze koji bi vodili do nje. I najvažnije, tako bi se otarasila Snežane zauvek.
Ali ni Srećko nije bio glup. Znao je da se upustio u opasan biznis i rešio da se osigura sa obe strane. Sa svojim saradnicima je stražario danonoćnu da čuva Snežu, kao i da ne otkrije maćehi njenu lokaciju. Međutim, jedan od saradnika, K. Ljutić, P.-ov brat, patio je od astme, kao i od konstantnih alergijskih napada te je stalno kašljao i kijao. Maćeha je znala ovu njegovu slabost, te ga je presrela jednog jutra dok je išao do vile u kojoj su držali Snežanu. Ušla je u njegov auto noseći sa sobom svoju pudlicu. Kada je krenuo, po svom običaju, zatvorio je sve prozore da mu spoljašnji vazduh ne bi previo probleme. Ali, ovog puta opasnost nije bila napolju već unutra, u automobilu.
K. je osetio da ne može da diše, grlo mu se skupilo, na tren je mislio da će se ugušiti, a onda je počeo da kija kao sumanut. Pogledao je u retrovizor i video kako mu se sa zadnjeg sedišta smeši Snežina maćeha, držeći pudlicu u jednoj, a njegovu pumpicu za astmu u drugoj ruci. Znao je da mora da joj kaže gde se princeza nalazi, ako želi da diše.
Maćeha je pobedonosno izašla iz njegovog automobila i prešla u svoj, gledajući ga kako panično istrčava, duboko udišući svež vazduh. Morala je da požuri, jer je znala da će ovaj alarmirati svoje prijatelje i saučesnike čim dođe do daha. Međutim, sve joj je išlo na ruku. U vikendici gde je bila zatočena Snežana na straži je bio jedan krupni, visok i debeo tip, koji je iznad svega voleo dobro da jede, a posle jela i da malo odrema.
Iako je K. zvao, iako je telefon zvonio i zvonio, niko mu se nije javljao. Pretpostavio je ko je na straži. Zato je pozvao svog najboljeg ortaka da dođe po njega i njih dvojica su pojurila za Snežinom maćehom, koja je već imala veliku prednost. Ona je stigla do vile i utrčala unutra dozivajući Snežanu. Ona je strčala sa sprata i bacila se maćehi u zagrljaj pošto je verovala da je ova došla da je spase.
Sve to vreme astmatični kijavičavi otmičar i njegov prijatelj su jurili do vile. Na poslednjoj raskrsnici na izlasku iz grada stajala je policijska saobraćajna patrola. Iako su dobrano prekoračili dozvoljenu brzinu, ni na pamet im nije padalo da stanu. Policajac je zato uskočio u svoja kola i pojurio za njima. U vilu su stigli u poslednjem trenutku. K. je poslao svog prijatelja na zadnja vrata, a sam utrčao na prednja.
Sa zadnje strane kuće nalazio se bazen u koji je maćeha upravo gurnula Snežanu i držala joj glavu pod vodom, ne bi li je udavila. Kad je ugledala momka kako trči prema njoj, ustala je i nasmešila mu se. On je zbunjeno gledao u nju. Opčinila ga je svojim osmehom, jednostavno mu prišla i poljubila ga, a da on nije ni znao šta ga je snašlo. Zatim je mirno prošla pored njega, izašla iz kuće i sela u svoj automobil, dok je on sav pocrveneo.
K. je primetio da ga policajac prati, te sakrio u radnu sobu. Policajac je samo protrčao pored njega jer je kroz staklena vrata ugledao beživotno telo devojke u bazenu. Ne razmišljajući, skočio je da je spase. Izvukao ju je iz vode i davao veštačko disanje, sve dok devojka nije počela da kašlje i osvešćuje se.
Pogledala ga je umilnim pogledom i zahvalila što ju je spasao. Tog momenta je znala da se zaljubila u njega i da će se venčati. I to bi trebalo da bude kraj priče, da se zakon nije umešao u sve. Naime, Srećko, Tupko, Ljutko, Uča, Kijavko, Stidljivko i Pospanko su bili optuženi za zaveru povodom kidnapovanja princeze. Da bi se spasili robije, sva sedmorica su svedočili protiv maćehe. Ona je otišla u zatvor, a oni su dobili uslovnu kaznu koju su morali da odrade u obližnjem rudniku.
I to bi bio kraj priče.

Lepotica i zver

Bio jednom jedan siromašan čovek, koji je imao tri kćerke. Radio je kao noćni čuvar nekog stovarišta, a žena, majka devojaka, je bila nezaposlena. Stalno je kukala kako nema novaca, šetala po kući sa viklerima u kosi i u izlizanom plišanom bade-mantilu koji je smrdeo na duvan. Dve starije kćerke su bile ružne kao crni đavo. Večito se oblačile u široke farke i karirane košulje, iz patika nikad nisu izlazile i šišale se na kratko.
Za razliku od njih, Leposava, treća, najmlađa kćerka bila je slika svog imena. Lepa, kao što kažu, kao slika. Takođe je i volela da se doteruje. Svaki bedni dinar džeparca koji bi dobila trošila je na odeću i šminku. Uvek je bila doterana po poslednjoj modi, našminkana, nafrizirana. Mama i sestre su joj se smejale i ne jednom pitale za koga li se ona tako doteruje, da ne čeka možda princa na belom konju. A ona bi odgovarala da će njen princ kad-tad stići, ali ne na belom konju, nego u crnom audiju i da ona nikad ne zna kad će taj momenat biti, te da uvek mora biti lepa i sređena u slučaju da on naiđe.
Na drugom kraju grada, odrastao je mladić takođe u siromašnoj porodici. Ćale mu je bio notorni alkoholičar, keva večito bolesna, depresivna, na lekovima. Bilo je dana kad je kao dečak bio čak i gladan, jer niko nije brinuo o njemu. I kako to obično biva, tako nesređen i nesrećan upao je u loše društvo. Počeo je da se bavi lopvlukom, prvo džeparenjem, na sitno, a onda kako je rastao tako je i njegov apetit ka novcu rastao, pa samim tim i kriminalne aktivnosti.
Nabavio je pištolj, pljačkao ljude, obijao trafike i menjačnice. U jednom bliskom susretu sa policijom, metak mu je okrznuo obraz. Nije mogao da ode kod lekara, jer bi se odmah saznalo odakle mu rana, te je pustio da sama zaraste. Ožiljak na obrazu bio je ružan, preružan, ali je davao njegovom i inače markantnom licu još opasniji izgled. Plašili su ga se svi. Oni koji ga nisu znali, plašili su se njegovog lica, a još više su se plašili oni koji ga jesu znali, znajući njegova dela. Postao je glavni mafijaš u gradu. Iza leđa su ga prozvali Zver, delom zbog izgleda, a delom zbog toga što je zaista umeo da se ponaša kao zver.
Jednog dana morali su se ukrstiti putevi Lepe i Zveri. Ona se taman spremala za izlazak, bila u poslednjoj fazi šminkanja, kada se crni audi zaustavio pred njihovom kućom. Dah joj je zastao. Iz automobila je izašao visok, crn, atletski građen momak, sa gadnim ožiljkom preko lica. Pošao je pravo u njihovu kuću. Lepa je krišom virila u dnevnu sobu gde je momak razgovarao sa njenim ocem. Stavio je na sto nekoliko stotina evra i kažiprstom ih gurnuo ka ocu. Ona je shvatila da on želi da opljačka stovarište na kom je ćale radio, te da mu je potrebno da ovaj okrene glavu u stranu. Ćale je uzeo ponuđen novac i brzo ga strpao u džep. Znao je da tako mora. Niko se ne bi usudio da ne učini ono što Zver zatraži, mogao je da prođe i gore, ovako je bar zaradio.
Lepa je u tom momentu rešila da se pojavi. Ušla je u sobu gde su dvojica muškaraca sedela i razgovarala, kao da nema pojma šta se dešava. Kulturno se javila i prošla do kuhinje gde je otvorila vrata frižidera iz kog joj je kao nešto trebalo. Osećala je pogled na sebi i znala je da se mladiću veoma sviđa ono što je video. On je ustao i nakašljao se. Pozdravio je njenog oca, zahvalio se na saradnji a onda se džentlmenski naklonio i Lepoj. Pogledao ju je pravo u oči, a u njoj je sve zadrhtalo od nekog čudnog osećanja, od žudnje pomešane sa strahom. Kao slučajno, pomenuo je klub u kom će biti te večeri i ona je znala da je to poziv upućen baš njoj.
Sat ili dva kasnije, već je bila u klubu. Primetila ga je u separeu, koji je bio pomalo odvojen i mračan i zadimljen, ali ona je prepoznala svetlucanje njegovih očiju i znala da je prate gde god se okrenula. Nije dugo prošlo, a za njen sto je stiglo piće – od gospodina iz separea. Zahvalila mu se, a nešto kasnije stigao je i poziv da mu se pridruži. Sela je sa njim i otkrila da se iza grube spoljašnjosti krije usamljeno srce. Bio je šarmantan i duhovit i za čas ju je očarao. Počeli su da se viđaju, naravno krišom od njenih roditelja, kao i od njegovih partnera.
Kada je nekoliko dana kasnije opljačkano stovarište gde joj je ćale radio i odneto robe u vrednosti od više stotina hiljada evra, njenom ocu nije falila ni dlaka sa glave. Bio je ispitivan u policiji, nekoliko meseci je trajala istraga, ali nisu mogli da pronađu vezu između portira i pljačke. Zaključili su da je nesrećni čovek samo bio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu i prestali da ispituju. Slučaj je zatvoren, a život njihove porodice se vratio u normalu.
Zver i Lepa su tek mesecima kasnije počeli da se pojavljuju zajedno na javnim mestima, kada je čitav slučaj već odavno zaboravljen. Nikom nije palo na pamet da posumnja da ima neka veza u tome što se kćerka portira zabavlja sa mogućim počiniocem krađe. Čak i ako je neko posumnjao, sačuvao je to za sebe, znajući šta se dešava onima koji se usude da prstom upere u Zver, po ma kom osnovu. Prošla je čitava godina, a njoj nije dosadio lagodan život pun para, vožnje audijem, sitnice koje joj je Zver stalno kupovao. Ni njemu nije dosadilo njeno cvrkutanje, zvonki smeh svakoj njegovoj šali i izraz oduševljenja na njenom licu koji se pojavljivao svaki put kad bi dobila nešto na poklon, ma kako to sitno bilo. Odlučili su da se vere i da počnu zajednički život.
Jedino što Lepa nikad nije smela da učini jeste da pita odakle sav taj novac, ko to često zove u sred noći i gde on to odlazi, ponekad u najvećoj žurbi, a da je nikad ne vodi sa sobom. Mama i sestre su bile zapanjene činjenicom da je Lepa dočekala svog princa u audiu. Isprva su je ispitivale kako može biti s njim, kako može da poljubi ono ružno lice, ali se ona samo smešila ili bi im krišom namignula. Kada su počeli da stižu pokloni od Lepe, kada su ručali i večerali po restoranima, kada su letovali u najlepšim i najboljim hotelima, prestali su da zapitkuju.
Ćale, keva i sestre su bili presrećni što je njihovoj mezimici i ljubimici tako lepo išlo u životu. A šta je dalje bilo? Da li se desilo nešto čime je Zver morao da plati svoje kriminalom stečeno bogatstvo, da li je Lepa ostala sama, bez ičega, osim svoje fizičke lepote? To već nije deo ove bajke, taj deo priče nećete čuti, jer ne postoji. Kraj.

Pepeljuga

Pepa je bila devojčica kao i sve druge. Pomalo razmažena, pomalo svojeglava, ali izuzetno lepa i pametna. Bila je i izrazito lenja. Mama i tata su se svađali sa njom kad god je u kući trebalo nešto uraditi. Nikad se nije prihvatala ni najmanjeg i najlakšeg kućnog posla. Od usisavanja su je bolela leđa. Od brisanja prašine bi joj stradali sinusi, te je kijala i kašljala. Od pranja suđa bi joj ispucale ruke. I tako bi naša Petrija, zvana Pepa, vešto izbegla da uradi bilo šta u kući.

Jednog poslepodneva došla je iz škole veoma uzbuđena. Naime, popularni dečaci iz njene generacije pravili su žurku i ona je bila pozvana. Po prvi put. Uvek je vikendom gledala kako se starije sestre spremaju za izlazak, a ona je ostajala kod kuće. Ovog puta to se neće dogoditi – i ona će konačno ići na žurku.

Oduševljeno je objavila tu vest mami i tati, dodajući, naravno, kako nema šta da obuče jer su joj sve najlepše i najbolje stvari iz garderobe bačene na pranje. Mama i tata su se međusobno značajno pogledali. Videli su svoju šansu da Pepu nauče pameti, odnosno vrednoći. Rekli su da joj dozvoljavaju da ode na žurku, ali pod uslovom da sama opere svoju garderobu. U suštini, trebalo je samo uključiti veš mašinu, kasnije mašinu za sušenje, te izvaditi stvari iz nje, opeglati i složiti.

Ali Pepa je bila užasnuta ovom idejom. Počela je da viče i da baca stvari po kući. Nazvala je svoje roditelje maćehom i očuhom, izrabljivačima dece, pretila da će ih prijaviti službi za socijalni rad kako je teraju da radi teške poslove i na kraju, pošto oni nisu pristali na njene ucene, otišla je uplakana u svoju sobu.

Sve to vreme njene sestre su se već spremale za izlazak. Trebalo je obići frizera, manikira, kozmetičara. One nisu bile obdarene nekom klasičnom lepotom, moglo se mirne duše reći da su bile prosto ružnjikave. Jedna previsoka i premršava, sa tankom svetlom kosom, špicastim nosem i malo izbačenim prednjim zubima; a druga niža i debeljuškasta, sa šiškama koje su joj išle u oči, velikim mladežom na sred lica i spuštenim očnim kapcima koji su joj davali izgled pospanosti. Ali one su znale sve svoje vrline i mane i uvek vešto šminkom i odećom pokrivale nedostatke, a isticale ono što je bilo lepo na njima.

Pepa se durila u svojoj sobi, kad joj je zazvonio telefon. Bila je to njena najbolja drugarica i buduća kuma, tako su se dogovorile još u zabavištu, da će kumovati jedna drugoj. Kada je čula problem, odmah je imala rešenje. Posavetovala je Pepu da pobegne kroz prozor i dođe do nje. Bile su slične građe, mogla je pozajmiti šta god je htela i od odeće i od obuće. Ne časeći ni časa, Pepa je to i uradila.

Kod kume se obukla i našminkala. Bila je prelepa. Svoju bujnu crnu kosu je uvila u lokne i pustila da joj pada niz leđa. Obukla je topić sa šljokicama i plitke farmerice, tako da joj se vidi ravan i zgodan stomak. Obula je i štiklice, prvi put u životu. Kada se našminkala, nije mogla samu sebe da prepozna u ogledalu. Bila je prelepa.

Ona i kuma su zajedno otišle na žurku, sa malim zakašnjenjem. Tako će najbolje ostaviti utisak, rekla je kuma. Muzika je treštala, kuća je bila puna tinejdžera koji su jeli i pili bezalkoholna, ali i alkoholna pića koja je domaćin nekako prošvercovao. Kada su ušle, glavni frajer iz škole, Živorad, zvani Žile, odmah ih je spazio. Pepu je znao iz škole, ali nikad do tad je nije video tako lepu, našminkanu, doteranu, sa prelepom frizurom. Prišao je i poveo je do bazena gde je žurka bila najžešća.

Skakali su, pevali i igrali uz domaće hitove, kao što su Ceca, Jeca, Seka, Goga, Olja, Brena, Sinan, Kemal, Jašar, Šaban i naravno Džej. Vreme je brzo prolazilo za Pepu, jer se zabavljala kao nikad u životu. Odjednom, setila se da kod kuće ne znaju da je ona na žurci i da će možda otići u njenu sobu da je provere. Izvadila je mobilni iz džepa i pogledala na sat. Bilo je skoro četiri, a u pola pet njen tata već kreće na posao. Ni najmanje nije želela da se sudari s njim na vratima. Morala je da požuri ako nije želela da je uhvate.

Nasmešila se Žiletu i pokušala da mu kaže da mora da ide. Od glasne muzike nije je čuo, ali ona je već potrčala ka vratima. Krenuo je za njom kroz gužvu, no nije je mogao stići. Vikao je, ali ona ga nije mogla čuti. Dok je trčala niz stepenice da uhvati taksi za put kući, iz džepa joj je ispao telefon. Žile je stigao do vrata samo da bi video kako su se vrata taksija zalupila za njom i auto je odjurio u noć. Ali na stepeništu je nešto sijalo. Sišao je da vidi šta je to i shvatio da je Pepin telefon. Nasmešio se pobednički.

Sutradan je Pepu neizdrživo bolela glava. Morala je rano da ustane da mama ne bi posumnjala da je bila na žurci. Ali kad je videla da joj nema telefona, veoma se zabrinula. Nije znala šta će reći roditeljima, kako ga je mogla izgubiti kad nigde nije izlazila. Sestre su joj se smejale. Obećale su da neće reći roditeljima da su je videle na žurci, ali dalje nisu htele da joj pomognu. Ceo taj dan je lupala glavu šta da uradi u vezi telefona. Spas je stigao u vidu zvona na vratima.

Iako nikad ranije nije imala taj običaj, ovoga puta Pepa je otvorila vrata. Ne malo se iznenadila kad je ugledala Žileta, ni manje ni više nego sa njenim mobilnim u rukama. Obradovala se kao nikad u životu. Odmah ga je pustila u kuću. Otišli su u njenu sobu da pričaju o nezaboravnoj sinoćnoj žurci. Iznenadila se kad je čula da ni njegovi roditelji ne znaju da je on išao, da je pobegao, kao i ona. Zajedno su se smejali.

Kad je krenuo kući, ona ga je upitala šta može da učini za njega u znak zahvalnosti što joj je vratio telefon. On se malo zamislio, a onda rekao najužasniju stvar koju je mogao da smisli. Naime, dok je u onoj gužvi trčao za njom, neko mu je prosuo čašu vina na majcu, te je ostala velika fleka. Upitao je Pepu, da li bi mogla da mu opere majicu i očisti fleku, da njegova mama ne primeti.

Ona je užasnuto stajala u dovratku, a zatim mu zalupila vrata ispred nosa i popela se u svoju sobu, čvrsto rešena da više nikad ne ide na žurke ako joj roditelji to ne dozvole.

5 razloga zašto više nikad neću na dijetu!

Od dijete se ne mršavi. Šta više, možete se ugojiti. Osetila sam to na svojoj koži. Čuli ste za jo-jo efekat dijete? Nebrojeno puta sam mislila da sam to shvatila, pa se ispostavilo da ipak nisam. Zato želim da vam kažem da nikad više neću na dijetu!
Da počnem iz početka – debela sam poslednje tri godine. Kao devojčica i tinejdžerka bila sam izrazito mršava. Jela sam kad god sam htela i šta god sam htela, nikad nisam pazila na kalorije. Jela sam i slatko i brzu hranu, i noću… Moje drugarice iz srednje škole koje su već tada muku mučile sa težinom su mi zavidele – jela sam duplo više od njih, a nisam se gojila. Metabolizam je radio besprekorno i ništa mi se nije “lepilo”.
Posle prvog porođaja, u dvadesetprvoj godini, kilažu sam vratila na staro za manje od pola godine. Višak je došao tek posle drugog porođaja i tokom korišćenja pilula za kontracepciju. Ali godinu-dve nakon toga posle nekoliko velikih životnih stresova (koji uključuju smrt i bolest meni veoma bliskih ljudi – to kažem da ne mislite da su to bili neki bzvz, minorni stresovi), moja kilaža je opet pala ispod pedeset. I tako je bilo sve do pre tri godine. Jer, kad sam tužna, nesrećna, ljuta ili povređena – ne mogu da jedem, za razliku od onih kojima je baš nervoza okidač za prejedanje.
Tada sam promenila životni stil, posao, kupili auto… sve u svemu – manje stresa, manje kretanje, više životne radosti, uživanja pa samim tim i kilograma.
Ugojila sam se dvadeset kilograma za godinu ipo dana. Bila sam na pregledima, ubeđena da imam problem sa štitnom žlezdom ili nešto slično, ali ispostavilo se da mi je zdravlje ok. Iako definitivno nije normalno ugojiti se toliko za tako kratko vreme. To je jedan kilogram mesečno i ne može biti zdravo. Ali verujem da je dosta tih kilograma prouzrokovano jo-jo efektom raznih dijeta koje sam isprobavala, manje-ili-više neuspešno. I sad imam oko sedamdeset i tako stoji već izvesno vreme. Tačnije, kada sam prestala budem na dijeti, prestala sam i da se gojim. Doduše, nisam ni smršala, ali – doći ćemo i do toga.

Razlozi zbog kojih neću na dijetu:

1.Dijeta je kazna na koju ste sami sebe osudili

Koliko puta kažete sebi – moram na dijetu, moram da smršam, suviše sam debela, ne smem da pojedem ovaj kolač i slično? Kako se osećate kad ovo pomislite ili kažete? Kao da kažnjavate sebe, zar ne? Kao da govorite sebi da niste vredno ljudsko biće samo zato što ste debeli. I onda jednom popustite i ipak pojedete taj kolač, pa se osećate loše jer niste “karakter” i sednete i pojedete još deset kolača – što da ne i tako ste već prekinuli dijetu, pa ko ga je*e. Ili rešite od sutra počinjem sa ovom savršenom dijetom koju sam pronašla na internetu i zato ću danas da pojedem što više čokolade, jer je od sutra neću videti danima. I tako u krug. Od dijete naravno odustanete posle nekoliko dana, što vas vraća u osećaj krivice i samokažnjavanja. I jedete još više. I gojite se još više.

2.Dijeta je grozna

Da li ste se ikad radovali što idete na dijetu? Mislim, zaista se radovali dijeti, a ne krajnjem rezultatu? Naravno da niste. One nisu zabavne i ne čine vas srećnim. I na kraju završe neuspehom ili privremenim uspehom. Našem organizmu treba hrana. I to raznovrsna hrana. Naše telo i naš um ne voli da bude uskraćen za bilo šta. A pogotovo ne za hranu, koja nam je životno važna.

3.Ne možeš da budeš na dijeti i voliš sebe

Čim moraš na dijetu to znači da nešto nije u redu sa tobom. Naučeni smo tako da su samo mršavi ljudi lepi i samim tim srećni. I mi ćemo biti takvi čim izgubimo taj višak kilograma, zategnemo guzu, dobijemo pločice na stomaku… ali to nije istina. Savršeni smo baš takvi kakvi smo. Dovoljno smo dobri. Ako sad nismo zadovoljni sobom – nikad nećemo biti.

4.Dijeta je nezdrava

Atkinsonova i LCHF – bez ugljenih hidata, Pritkinova dijeta – bez masti, sunčeva i mesečeva dijeta – izbegavanje jela uopšte tokom određenog doba dana, šejk dijeta i tečna dijeta – u kojima ne unosite ništa od čvrste hrane u svoj organizam danima… I da ne nabrajam dalje. Govorim o hrani. O hrani koja vam je potrebna da biste bili živi i zdravi. Govorim o voću, povrću, mesu, žitaricama. Sve ovo vam je potrebno da biste živeli. Ako ste na dijeti koja vam zabranjuje da unosite neku od ovih namirnica u organizam, kako to može biti zdravo? Potrebne su nam i masti i ugljeni hidrati. Potrebno nam je da ih unosimo svakodnevno. Ne, ne možete biti ni jedan dan nedeljno bez hrane. To nije zdravo. Vašem organizmu je potrebna hrana. Nekoliko puta dnevno. I tačka. Dijeta nije zdrava. Jo-jo efekat dijete nije zdrav. Ni za telo ni za um.

5.Dijeta ne pomaže

Zaista, iskreno mi recite – da li ste smršali i ostali mršavi? Naravno da niste, inače ne bi ni čitali ovaj tekst. Dijeta ne pomaže! Možda i izgubite koji kilogram, ali čim počnete ponovo normalno da jedete, kilogrami se vrate. Nekad pozovu i društvo, pa završite sa još većim viškom. Jesam li već pominjala jo-jo efekat? Dakle, dijeta ne pomaže. Bar ne kao dugoročno rešenje, jer ćete ipak na kraju završiti sa više kilograma nego što ste i počeli.

Budimo iskreni, tokom dijete uvek se dešava da popustimo i da pojedemo nešto što ne bismo smeli. Ponekad odemo na nečiji rođendan i torta izgleda baš baš ukusno. I onda umesto da uzmemo jedno parče, pojedemo ih pet jer smo se uželeli te nezdrave slatke poslastice.
I, koliko ste puta rekli sebi – od sutra sam na dijeti. Samo da biste sutra to rekli opet. I opet. I koliko takvih neuspeha ste imali? I koliko takvih dana ste završili jedući sladoled u deset uveče? Jer – od sutra sam na dijeti…
Čak i kad je dijeta završena, i uspeli smo da je sprovedemo do kraja, i oslabili smo tih tri ili pet kilograma koliko smo i planirali, sledi – šta? Toliko smo se uželeli ugljenih hidrata ili proteina ili čega god da smo se odricali poslednjih nedelja da ćemo pojesti sve što nam se iznese na sto. I vratiti izgubljenu težinu za dan. Jo-jo efekat, nisam ga do sad pomenula, zar ne?

I šta sad?

Sada je pravo vreme da kažete – nikad više neću na dijetu. Lepa sam baš kakva jesam. Osećam se dobro u svom telu. Baš me briga za komentare drugih o mojoj težini. Da, dijeta zaista može da vam promeni život – na gore. I dobićete još i emocionalni problem koji će uzrokovati da jedete još više i da se ugojite još više.
Počnite zdravo da se hranite. Unosite u svoj organizam SVE hranljive sastojke koji su vam potrebni SVAKOG dana. Kad jedemo, raznovrsno i umereno, zdravlje i gubitak težine će doći sami po sebi. Umesto da razmišljate o tome kako biti mršaviji deset kilograma, razmišljajte da biste voleli da se osećate zdravo. Umesto “hoću da smršam” neka vam cilj bude “hoću da vežbam”. I to ćete i postići. I ne samo to – nego ćete prirodno smršati. Ne za tri dana tri kilograma, ali upornošću i vežbanjem i zdravom ishranom promenićete navike i smršaćete a da to nećete ni osetiti. Ali primetićete.

I od goreg ima…

Kada mislite da je nešto nepravedno, samo se setite da živite u srbiji.

 

Kada pomislite da ne možete da uspete u životu, setite se ko nam je predsednik.

Kad mislite da je nešto glupo, pogledajte šta ima na Pink-televiziji.

Kada mislite da je nešto besmisleno, setite se da je država dala milion dolara za Miladina Kovačevića.

Kad pomislite da ste ružni, pogledajte sliku Ekrema Jevrića (nemojte film, kobogavas molim, slika je dovoljna).

Kada pomislite da ste nebitni, izađite na ulicu, možda vas autom pokupi sin Željka Mitrovića pa ćete već koliko sutra biti u svim vestima.

Kada pomislite da ste baksuz u životu, setite se Viktora Troickog.

Kada mislite da vam je teško, setite se (bivšeg) ministra prosvete.

Kada mislite da nešto ne valja u zdravstvu, setite se Peranovićeve terapije lopatom.

Kada pomislite da nešto ne valja u školstvu, setite se da za 3000 evra možete da kupite doktorat.

Kad pomislite da ste dotakli dno, utešite se činjenicom da ste pripadnik nebeskog naroda.

Kada mislite da nikom nije bitno šta mislite, napišite komentar ćirilicom na desničarskom sajtu.

Kada mislite da vam je frižider prazan, setite se da Nole pije samo toplu vodu.

Kada pomislite da vas neko smara, setite se one jadne žene što je muž zove iz groba svako veče.

Kad mislite da ste skrenuli s uma, setite se Aleksandre Janković.

Kad pomislite da je struja poskupela, setite se da ni telefon/grejanje/internet/ostale komunalije niste platili.

Kad pomislite da ste propali u životu, setite se Nemeša i Marijane… oh wait, ne možete da ih se setite…

 

Kad/ako mislite da ima još toga, slobodno dodajte u komentar… 🙂

Čemu nas uče princeze iz bajki!

SNEŽANA – njena razbuđena lepota u tinejdžerskim danima počinje da smeta starijoj, uveloj ženi koja zbog toga želi da je ubije. Ona, međutim uspeva da izbegne tu tužnu sudbinu i pobegne u šumu u kojoj pronađe spas u kolibi sedmorice rudara. Tamo im kuva, čisti, pere i šta sve ne. A onda je opet spašava princ, isključivo zbog njene fizičke lepote koja joj je jedina vrlina.

TRNOVA RUŽICA – zbog političke situacije u zemlji, druga žena pokušava da je ubije, čisto iz pakosti. To joj ne uspeva, jer lepa princeza samo zaspi na sto godina. Zbog njene fizičke lepote, nailazi lepi princ koji je spašava, budi je poljupcem. Ponovo, sex sa princem je jedino rešenje za njene probleme.

MALA SIRENA – ona koja drastično menja svoj fizički izgled da bi se dopala princu. Pri tome gubi jednu od vrednosti koju je imala, svoj fantastični glas. Ali nema veze, ionako nema ništa važno da kaže. Princ je spašava, zato što je lepa i oženi se njom. Sex se podrazumeva, inače ne bi tražila noge.

PRINCEZA I ŽABAC – u ovoj bajci ona spašava njega zle sudbine. Zato što je lepa. On se posle oženi njom iako nema ni jednu drugu pravu vrednost.

PEPELJUGA – ona je spašena od užasnih životnih uslova, naravno spasao ju je princ. Ne zato što je bila vredna i nesebična, nego zato što je bila lepa. Svadba i sex su neizbežni.

PRINCEZA I ZVER – htela, ne htela, ova princeza mora da ispuni obećanje koje je dao njen otac i da živi sa užasnim stvorom. Kod nje se verovatno razvija stokholmski sindrom te se ona zaljubi u zver. On se oženi njom, naravno zato što je lepa.

DAKLE: Pouka glasi, budi lepa, nemoj imati svoje mišljenje, budi lepa, promeni se ako on to zahteva, budi lepa, nemoj biti pametna i princ će doći da te spase od užasnog života koji vodiš. Da li sam već pomenula da je obavezan uslov da moraš biti lepa?

PRINČEVI:

Budi bogat, šarmantan, slavan i zgodan (ili joj bar nagovesti da ćeš posle jednog poljupca postati zgodan)

P.S. Kako se zovu prinčevi iz ovih bajki? Ja tražila, nisam našla, možda neko zna… nije valjda svaki – Princ Čarming 🙂

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

Author anagalicblog

Šta je filozofija? U čemu je razlika između kreativnog, logičkog i kritičkog mišljenja? Odgovore na ova pitanja potražimo zajedno. © Author anagalicblog. Sva prava zadržana.

Despotica

Jelena Despot

mrnjau85

Novosti (za glupe) kao nove vesti

Bezimena knjizevna zadruga

Pišem o onome što čitam. Ponekad samo pišem.

BLOG NEZNANE JUNAKINJE

Avanture moga uma

Mame na žici

Lili's twisted mind!

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

draganadincic76

korak od sna...

Nena i svet oko Nene

Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. .

БЛУКА

БЛаги БЛог

Balaševići

Blog posvećen Panonskom mornaru

Enjoy by Paula

Be Happy, Be Healthy & Radiate Positivity

Jelena Pešić

(Ljubicanstvena Mysty)

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Južno od granice

Kad je lakše pisati nego pričati

Eat, Play, Love

making memories through food, wine and travel

"ispravljačica krivih drina"

mmilesa o invalidnosti, sebi i drugim krivim drinama

Otkačena Planeta

svet koji nas okružuje

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ОШ АЗАЊА

позоришна уметност у Азањској школи

Dobro došli u moju stvarnost

Poslednji sanjar (Ulaz nije za svakoga )

UFO blog

Život i neke ozbiljnije teme

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

amazonke / the amazones

blog of radical feminist group

Nikola Ćupas

Babina škola je najvažnija. Temelj. Sve ostalo je samo update.

Devojkakojačeka's Blog

" Jer ti si cekati znala, kao niko na svetu. "

Novosadsko Ubrojčavanje

Novosadsko Ubrojčavanje je internet zajednica svih nas koji ne želimo da Novi Sad postane evropska prestonica cenzure pre nego što u Srbiji budu osveštani svi šoping molovi.

Dokona domaćica?

Blog kreativne domaćice