Lili's twisted mind!

Archive for the ‘Izazovi i igrice’ Category

Blog izazov za kraj 2016 – 4. Tri stvari koje voliš u vezi sebe i svoje ličnosti

Prva stvar koju volim kod sebe je moj optimizam. Ali zaista sam uvek pozitivna i nasmejana. Čak i kad nema razloga za to, trudim se da u svakoj situaciji pronađem nešto dobro. I uglavnom mi uspeva. Uvek sam nasmejana i trudim se nasmejem i ljude oko sebe. Ne volim da se družim sa onima što stalno kukaju. Imam i ja svojih problema. Ako mogu da ih rešim – rešiću ih, i ne znam zašto bih kukala. Ako ne mogu da ih rešim – kukanje mi opet neće pomoći.

Dakle optimizam svuda i u svakoj prilici!

Druga stvar je strpljivost. Nekako sam naučila da će sve u životu kad-tad doći na svoje mesto i zašto bih se nervirala. Ako dovoljno sačekaš, srediće se. Spadam u one osobe koje imaju „sto kade“ kako se to u mom kraju kaže. I moji malo energičniji prijatelji mi kažu da ću živeti sto godina. Teško me je pomeriti. Ali kad krenem onda sam nezaustavljiva. Iznerviram se i ja ponekad. Dođe mi da polupam i razbijem sve što mi se nađe pod rukom. I taj nalet traje celih pet do deset minuta i onda me prođe. Nastavljamo smireno, dok se problem ne reši.

Ispostavilo se da je ovo jako dobra osobina koja mi je potrebna u poslu koji radim.

Treće što volim kod sebe je to što umem da izaberem prijatelje. Imam ih samo nekoliko, možeš ih na prste jedne ruke izbrojati. Aj na dve, ako uračunam njihove partnere i možda još nekog s kim nisam baš često u kontaktu, al i dalje mi je prijatelj. MM kaže da sam „divlja“, zato što uglavnom ne želim da se družim… pa… sa ljudima sa kojima ne želim da se družim. Bolje mi je da imam ovih nekoliko, ali koji zaista vrede. Ne treba mi trista brojeva telefona, od kojih ni jedan ne mogu da pozovem kad mi nešto treba. Takođe, moji prijatelji mogu da pozovu mene u svako doba dana ili noći i nešto im je potrebno. Ukoliko sam u mogućnosti – nema toga što ne bih za svakog od njih učinila. Sa nekima se znam još iz osnovne ili srednje škole, sa nekima sa fakulteta, neke sam upoznala na roditeljskim sastancima, a neke možda tek pre par meseci. Ali ko ti prija – prija ti. I nema tu puno mudrosti.

Imati dobre prijatelje je veliko bogatstvo svakog od nas.

Advertisements

Blog izazov za kraj 2016 – 3. Šta nosiš u torbici/ novčaniku/ džepovima

Ne nosim ništa, sve je uvek prazno, pogotovo novčanik… Nema para ni za lek…

E sad, kad su potencijalni džeparoši i lopovi prestali da čitaju, idemo ozbiljno 😉

Torbicu nosim retko. Zimu inače ne volim, ali mi je super što imam jaknu sa velikim i dubokim džepovima u koje sve stane. Nosim novčanik, telefon, ključeve i papirne maramice. To je ono što uvek moram da imam uz sebe. U novčaniku novac, ofkors, zatim neke kartice za popuste u lokalnim prodavnicama, fotografije moje i tuđe (al na neki način moje) dece i papirić sa spiskom za kupovinu.

Kad baš nemam dosta džepova i moram da nosim torbicu, uvek mi deluje nekako prazno. I pitam se – šta to te žene nose u onim svojim, ogromnim torbama, koje svakodnevno vukljaju sa sobom. Jbg, meni izgleda nikad ništa ne treba. Leti možda flašica sa vodom, mada i to uglavnom zaboravim. Pojma nemam, natrpam je uglavnom nekim glupostima, da ne bude prazna i ništa mi iz nje ne zatreba.

Jednom sam kupila onu malecku, da stavim u nju telefon, jer sam dobila nov, veći, pa mi nije stao u džep. I zaboravila sam je negde usput, koleginica trčala za mnom da mi donese.

Toliko o meni i torbicama.

U džepovima nosim i papiriće razne, podsetnike, spiskove, pravila za igrice sa decom. Mada i to sve ređe, jer za sve ima aplikacija u telefonu 🙂

Blog izazov za kraj 2016 – 2. Moj dan – u detalje

Teško je opisati moj dan, u detalje. Zato što je svaki različit. Nemam neku naročitu rutinu, osim posla. A i to se menja svake nedelje… ali pokušaću.
Kada radim prepodne, onda u sedam idem od kuće, a vraćam se oko jedan. Tad pijem kafu, svoju, onu koju inače (vikendom i kad radim popodne) pijem ujutro. To je slatka kafa sa mlekom u šolji od četiri dl. Za kafu mi treba oko sat vremena, zato je ne pijem pre jutarnje smene, pošto volim duže da spavam i nema te kafe zbog koje bih ustala čitav sat ranije 🙂 Pijem je sa uživanjem. Ako je MM kod kuće, uz razgovor sa njim, ako nije (a obično nije) uz epizodu-dve neke od serija koje volim.
Na poslu mi je super. Zaista volim to što radim i uživam u tome. Radim kao personalna asistentkinja dečaku u trećem razredu osnovne škole. Sa njim sam od prvog. Što znači i sa istom učiteljicom i celim razredom. Sa decom je najlepše raditi. Oni su uvek iskreni i kažu sve što misle. Za razliku od nas odraslih koji se često služimo lažima. Nekad su to „bele laži“, koje govorimo ljudima da bi se bolje osećali. Nekad koristimo racionalizacije, da bismo se mi bolje osećali. Kod dece toga nema. Oni kažu „Nisu ti lepe te cipele“ ili „Danas si baš lepa“ ili „Lepše su ti one minđuše što si juče nosila“. I tako ja uvek znam na čemu sam 😉
To je to što se posla tiče. O dečaku sa kojim radim neću pričati (pisati), jer to je ipak nešto njegovo lično i ne bi bilo u redu da iznosim po internetu.
Kod kuće sam uglavnom za kompjuterom. Čitam, pišem, bavim se video i foto editingom… Volim i da kuvam. Sve ostale kućne poslove ne volim. Usisavanje izbegavam koliko god mogu. Prozore ne perem dok god se išta vidi kroz njih. Prljavo suđe se pravim da ne vidim. I tako… :p
Držim probe u dramskoj radionici za decu, uveče. Vikendom idem kod svekrve na ručak. Mnoge žene ne vole svoje svekrve, ali moja je carica i obožavam je 😀 Iako sam često sama kod kuće, nisam od onih koji traže društvo po svaku cenu. Retko kad idem kod komšinica i prijateljica. Tek kad nazovu i prete da će se naljutiti, onda odem 😀
Dovoljna sam sama sebi. Upalim TV, samo da „neko priča“ dok sam sama ili slušam muziku, uglavnom Balaševića, domaći pop, strani rok ili radio S.
Dakle, dan provodim na poslu i posle posla čekajući da MM dođe s posla i MS sa fakulteta. Ukratko. Mogla sam i samo to da kažem 🙂

Status

Blog izazov za kraj 2016 – 1. Nešto osnovno o sebi

Blog izazov za početak 2016. se pretvorio u blog izazov za kraj 2016. 🙂

Knjige su moja prva ljubav. Još od kad sam naučila sva slova, u trećoj godini života (verovali ili ne) shvatila sam da se u tim ispisanim slovima krije magija. Čitala sam naslove u „Večernjim novostima“, koje su moji tada redovno kupovali, za početak.
A u petoj godini su me već učlanili u biblioteku. Nosila sam kući slikovnice, da bih ih isto popodne vratila, pročitane. Teta-bibliotekarka mi nije verovala da sam ih sve sama pročitala za tako kratko vreme. Kada se uverila, dala mi je moj prvi roman. Sećam se i dan danas koji.

Bio je to roman za decu „Bliznakinje“, nemačkog pisca Eriha Kestnera. Govorio je o Lujzi i Loti, bliznakinjama koje se nisu poznavale, živele su svaka u svom svetu, Lota s majkom, a Lujza s ocem. Roditelji su im se razveli još dok su bile bebe, te ni jedna od njih nije ni znala za postojanje one druge. Slučajno su se srele i rešile da zamene uloge. Bila je to veoma uzbudljiva knjiga za mene. Gutala sam stranicu za stranicom, poglavlje za poglavljem. I zaljubila sam se u književnost. Bilo mi je jasno da će knjiga uvek biti moj vodič u neki drugi svet, lepši, bolji, svet mašte. Uvek ću imati način da pobegnem iz dosadne svakodnevice. Samo se udubim u dobru priču i sve je moguće…

Posle sam otkrila da ne samo što mogu da čitam, nego mogu i da pišem. Pisala sam sama, u društvu, u paru. Drugarice i ja, još u nižim razredima osnovne škole, sastavljale smo kratke priče, čije junakinje smo bile mi same. Čitale smo to jedna drugoj i beskrajno uživale. Kasnije, u višim razredima, takođe sa jednom drugaricom sastavila sam skoro čitav roman, akcioni triler. U srednjoj školi sam se bavila poezijom i ljubavnim romanima. A kasnijih godina se posvetila kriminalističkoj prozi, sa elementima erotike i drame.

Poslednjih godina, od kad radim sa decom u dramskoj radionici, moj fah su postala dramska dela. Objavljene su dve moje zbirke tekstova za scensko izvođenje. Vodim i blog, na njemu pišem na neke društveno angažovane teme, kad me nešto pokrene i pomeri, pa moram da se „istresem“.

Hmmm… jesam li ja to promašila temu? Osnovno o meni?

Pa to je osnovno. Volim da pišem i volim da čitam. S obzirom na današnju tehnologiju i tehniku, to mogu da radim i online. I uživam u tome.

Imam muža, punoletnog sina i crnog mačka koji se zove Raša. Diplomirala sam pedagogiju i radim kao asistentkinja jednom dečaku u trećem razredu osnovne škole. Planiram da pored dramske, otvorim još jednu radionicu. Trenutno je osmišljavam…

Ne pijem, ne pušim, nemam švalera. 🙂 Ne vozim auto, ali obožavam bicikl. Retko kad se šminkam, još ređe nosim štikle. Oblačim se sportski, iako sport ne volim ni da gledam, a kamoli da se ijednim bavim. Volim duge minđuše, duge suknje i duge nokte. Volim i dugo da spavam. Pokušavam da budem urednija i organizovanija, ali mi to baš ne ide od ruke.

Kao što bi neke žene poslednji dinar dale na garderobu i cipele, moja strast su raznorazni gedžeti. Pored dva računara koja imam, tableta i smartfona, još mi je neophodan i laptop i štedim novce za onaj – dva u jedan.

Volim da koristim tuđice u svakodnevnom govoru i pisanju, neke reči čak i ne znam kako se kažu na srpskom. „Rendom“ i „po difoltu“ meni su neprevodive. U pisanoj komunikaciji sam se zaljubila u „vrv“ i „msm“ iako to osobe sa kojima se dopisujem veoma nervira.

Ujutro kad se probudim mislim da imam šesnaest godina, sve dok se ne pogledam u ogledalo. Ali onda samo odmahnem rukom i nastavim da mislim kao šesnaestogodišnjakinja!

Haruki Murakami – “1Q84”

Zaista sam srećna što sam sebe “naterala” na čitalački izazov. Iako oduvek volim da čitam, poslednjih godina je ta aktivnost nekako bila skrajnuta. Pročitala bih desetak petnaest knjiga godišnje, a i to zato što bih nešto dobila na poklon, nešto pozajmila od drugarice uz komentar “Ovo obavezno moraš da pročitaš”, a u biblioteku nisam učlanjena već odavno.

Situacija je takva da mi se prvog januara pokvario televizor, a dan pre toga sam na poklon dobila tablet. Pošto imam gomilu knjiga u pdf-u, rešila sam da je konačno zgodno da ih pročitam. Pokrijem se preko glave, da mi bude toplo a i da ne smetam mm-u koji spava pored mene i čitammmmm.

Pročitah petnaest knjiga za ovih dvadeset dana januara. Malo li je?

Među njima su i tri knjige Haruki Murakamija, odnosno trilogija 1Q84. Nikad mi ranije ne bi palo na pamet da čitam japanskog autora. Zašto? Ne znam ni sama. Više sam holivudski tip, naviknuta na američko (ili britansko) trala-lala. Kad kažeš Japan, ja pomislim na samuraje, harakiri i sake. Japanci nemaju savremenu književnost. Moj sin reče da sam rasista. Aj nek bude tako.

Uglavnom, zato što je u mom izazovu pisalo da treba da pročitam trilogiju, a među 150 pdf dokumenata koje imam, jedina trilogija je ovo.

(osim “Osamdeset dana…” za koje se kasnije ispostavilo da nisu trilogija već serijal koji je trenutno stigao do šestog dela, ali o tome neki drugi put).

I tako uzeh da čitam japanca.

I malo je reći – oduševim se 😀

Neću otkrivati radnju knjige, već samo ukratko. Objašnjenje naslova – u japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je aluzija na roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira u knjizi.

Murakami se na stranicama ove knjige bavi mnogim bitnim savremenim temama. Počev od razvoda brakova, preljube, zatim religioznog fanatizma, nasilja i incesta, preko političkih zločina i tumačenja istorije, sve do pitanja ljudske slobode. Ovaj roman nema žanr. U njemu ima svega – i misterije i fantastike, i erotike i ljubavne priče, na momente je triler, pa čak i horor, ima recepata i analize književnih i muzičkih dela. Radnja je dosta spora, ali meni je predstavljalo pravo uživanje da je pratim i iščekujem kuda će me dalje odvesti. Prepuno je alegorija i metafora, i zaista je potrebno mnogo koncentracije da bi se ovaj roman čitao. Pogotovo zato što je zaista obiman.

Ono što mi se dopalo jeste činjenica da junaci uopšte ne žive po nekoj japanskoj tradiciji, nego su mahom prozapadno orijentisani. Dakle, ona moja predrasuda se ispostavila kao totalno pogrešna. Jedino, pominje ta neka japanska jela, čak daje i kompletne recepte za spremanje, tako da mi je došlo da i sama nešto probam.

Moj lični utisak je – ovo je roman o ljubavi, i to onoj sudbinskoj, jednoj, jedinstvenoj i neponovljivoj.

PROČITAJTE!

Blog izazov za početak 2016.

Izazivam (opet) prvenstveno samu sebe. Trideset tema za idućih trideset dana. Praznici su završeni, još malo pa i raspust stiže do kraja, treba malo biti i vredan.

Izazivam i Ljubičanstvenu, ona voli ovakve igrice, pa ako su joj teme zanimljive, neka piše 🙂 Svakako vidim da je malo proredila postove, pa ako mogu da pomognem.

Izazivam i sve ostale blogere i blogerke. Kome god nedostaje inspiracije, ko voli ovakve teme, ko želi da isproba sebe – eto vam trideset naslova, pa pišite. Ukoliko želite, ostavite mi link u komentarima, svakako želim da pročitam sve što napišete.

Ne morate redom, ne morate čak ni svakodnevno, izaberite sebi ritam i stil i pišite, pišite, pišite… I čitajte i komentarišite tuđe. Pa zato smo, valjda, tu. Da se družimo :*

sun1

sun2

Čitalački izazov

Sasvim slučajno, lutajući po beskrajnim prostranstvima interneta, naišla sam na Čitalacki izazov u 2016. godini 

Pošto sam i sama ljubiteljka čitanja i knjiga uopšte rešila sam da se odazovem ovom izazovu. No, ne bih ja bila ja, kada to ne bih iskomplikovala.

Naime, ponuđeni spisak mi ne odgovara u potpunosti. Zato nisam bila lenja, pa sam sama sastavila jedan koji mi odgovara… A vi, ukoliko vam se izazov dopada, izaberite njihovu ili moju listu ili sastavite neku svoju… Moja ima 52 stavke, jer sam apsolutno sigurna da mogu da pročitam knjigu nedeljno. Obaveštavaću vas povremeno kako napredujem.

1. Knjiga koja ima više od 600 strana
2. Knjiga koja ima manje od 150 strana
3. Knjiga poznate ličnosti
4. Knjiga iz detinjstva
5. Poslednji put pročitana u srednjoj školi
6. Nepročitana knjiga iz škole (lektira)
7. Preporuka od prijatelja
8. Preporuka člana porodice
9. Preporuka od nepoznate osobe
10. Klasik XX veka
11. Knjiga bar sto godina starija od mene
12. Knjiga objavljena ove godine
13. Knjiga bazirana na istinitom događaju
14. Knjiga po kojoj je snimljen film
15. Knjiga po kojoj je snimljena serija
16. Pisac kog do sada nisam čitala
17. Pisac mlađi od 30 godina
18. Žena autorka
19. Ljubavni roman
20. Čiklit roman
21. Triler
22. Horor
23. SF roman
24. Knjiga epske fanstastike
25. Bajka
26. Drama
27. Istorijski roman
28. Biografija ili autobiografija
29. Smešna knjiga
30. Tužna knjiga
31. Zbirka kratkih priča
32. Knjiga poezije
33. Knjiga popularne psihologije
34. Trilogija
35. Knjiga čiji naslov sadrži samo jednu reč
36. Knjiga koja ima broj u naslovu
37. Knjiga čiji naslov u sebi sadrži boju
38. Nasumično izabrana iz biblioteke/knjižare
39. Knjiga izabrana samo na osnovu korica
40. Knjiga koja me je privuka svojim opisom
41. Knjiga iz godine u kojoj sam rođena
42. Knjiga čija se radnja događa u gradu u kom sam rođena
43. Knjiga koju sam dobila na poklon
44. Knjiga koju sam započela i nisam završila
45. Knjiga koju dugo imam a nisam je pročitala
46. Knjiga koju dugo želim ponovo da pročitam
47. Knjiga koja je dobila NIN-ovu nagradu
48. Knjiga koja je dobila nagradu “Žensko pero”
49. Knjiga koja je dobila Pulicerovu nagradu
50. Knjiga koja je dobila Nobelovu nagradu
51. Bestseler New York Times-a
52. Popularna knjiga koju ranije nisam ni pomslila da pročitam

 

Javite kako vam ide, ukoliko želite da se igrate sa mnom 🙂

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

Author anagalicblog

Preduzetnica, filozofkinja, spisateljica, blogerka. " Od vas očekujem da mislite. Pitate. Nadahnuće. Da budete nadahnuti. Ali da apsolutno nikada ne odustajete od pisanja, vaših snova i samih sebe." © Author anagalicblog. Sva prava zadržana.

Despotica

Jelena Despot

mrnjau85

Novosti (za glupe) kao nove vesti

Bezimena knjizevna zadruga

Pišem o onome što čitam. Ponekad samo pišem.

BLOG NEZNANE JUNAKINJE

Avanture moga uma

Mame na žici

Lili's twisted mind!

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

draganadincic76

korak od sna...

Nena i svet oko Nene

Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. .

БЛУКА

БЛаги БЛог

Balaševići

Blog posvećen Panonskom mornaru

Enjoy by Paula

Be Happy, Be Healthy & Radiate Positivity

Jelena Pešić

(Ljubicanstvena Mysty)

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Južno od granice

Kad je lakše pisati nego pričati

Eat, Play, Love

making memories through food, wine and travel

"ispravljačica krivih drina"

mmilesa o invalidnosti, sebi i drugim krivim drinama

Otkačena Planeta

svet koji nas okružuje

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ОШ АЗАЊА

позоришна уметност у Азањској школи

Dobro došli u moju stvarnost

Poslednji sanjar (Ulaz nije za svakoga )

UFO blog

Život i neke ozbiljnije teme

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

amazonke / the amazones

blog of radical feminist group

Nikola Ćupas

Babina škola je najvažnija. Temelj. Sve ostalo je samo update.

Devojkakojačeka's Blog

" Jer ti si cekati znala, kao niko na svetu. "

Novosadsko Ubrojčavanje

Novosadsko Ubrojčavanje je internet zajednica svih nas koji ne želimo da Novi Sad postane evropska prestonica cenzure pre nego što u Srbiji budu osveštani svi šoping molovi.

Dokona domaćica?

Blog kreativne domaćice