Lili's twisted mind!

Ne volem

Pročitajte šta: Ne volem

Advertisements

Teško je opisati moj dan, u detalje. Zato što je svaki različit. Nemam neku naročitu rutinu, osim posla. A i to se menja svake nedelje… ali pokušaću.
Kada radim prepodne, onda u sedam idem od kuće, a vraćam se oko jedan. Tad pijem kafu, svoju, onu koju inače (vikendom i kad radim popodne) pijem ujutro. To je slatka kafa sa mlekom u šolji od četiri dl. Za kafu mi treba oko sat vremena, zato je ne pijem pre jutarnje smene, pošto volim duže da spavam i nema te kafe zbog koje bih ustala čitav sat ranije 🙂 Pijem je sa uživanjem. Ako je MM kod kuće, uz razgovor sa njim, ako nije (a obično nije) uz epizodu-dve neke od serija koje volim.
Na poslu mi je super. Zaista volim to što radim i uživam u tome. Radim kao personalna asistentkinja dečaku u trećem razredu osnovne škole. Sa njim sam od prvog. Što znači i sa istom učiteljicom i celim razredom. Sa decom je najlepše raditi. Oni su uvek iskreni i kažu sve što misle. Za razliku od nas odraslih koji se često služimo lažima. Nekad su to „bele laži“, koje govorimo ljudima da bi se bolje osećali. Nekad koristimo racionalizacije, da bismo se mi bolje osećali. Kod dece toga nema. Oni kažu „Nisu ti lepe te cipele“ ili „Danas si baš lepa“ ili „Lepše su ti one minđuše što si juče nosila“. I tako ja uvek znam na čemu sam 😉
To je to što se posla tiče. O dečaku sa kojim radim neću pričati (pisati), jer to je ipak nešto njegovo lično i ne bi bilo u redu da iznosim po internetu.
Kod kuće sam uglavnom za kompjuterom. Čitam, pišem, bavim se video i foto editingom… Volim i da kuvam. Sve ostale kućne poslove ne volim. Usisavanje izbegavam koliko god mogu. Prozore ne perem dok god se išta vidi kroz njih. Prljavo suđe se pravim da ne vidim. I tako… :p
Držim probe u dramskoj radionici za decu, uveče. Vikendom idem kod svekrve na ručak. Mnoge žene ne vole svoje svekrve, ali moja je carica i obožavam je 😀 Iako sam često sama kod kuće, nisam od onih koji traže društvo po svaku cenu. Retko kad idem kod komšinica i prijateljica. Tek kad nazovu i prete da će se naljutiti, onda odem 😀
Dovoljna sam sama sebi. Upalim TV, samo da „neko priča“ dok sam sama ili slušam muziku, uglavnom Balaševića, domaći pop, strani rok ili radio S.
Dakle, dan provodim na poslu i posle posla čekajući da MM dođe s posla i MS sa fakulteta. Ukratko. Mogla sam i samo to da kažem 🙂

Blog izazov za početak 2016. se pretvorio u blog izazov za kraj 2016. 🙂

Knjige su moja prva ljubav. Još od kad sam naučila sva slova, u trećoj godini života (verovali ili ne) shvatila sam da se u tim ispisanim slovima krije magija. Čitala sam naslove u „Večernjim novostima“, koje su moji tada redovno kupovali, za početak.
A u petoj godini su me već učlanili u biblioteku. Nosila sam kući slikovnice, da bih ih isto popodne vratila, pročitane. Teta-bibliotekarka mi nije verovala da sam ih sve sama pročitala za tako kratko vreme. Kada se uverila, dala mi je moj prvi roman. Sećam se i dan danas koji.

Bio je to roman za decu „Bliznakinje“, nemačkog pisca Eriha Kestnera. Govorio je o Lujzi i Loti, bliznakinjama koje se nisu poznavale, živele su svaka u svom svetu, Lota s majkom, a Lujza s ocem. Roditelji su im se razveli još dok su bile bebe, te ni jedna od njih nije ni znala za postojanje one druge. Slučajno su se srele i rešile da zamene uloge. Bila je to veoma uzbudljiva knjiga za mene. Gutala sam stranicu za stranicom, poglavlje za poglavljem. I zaljubila sam se u književnost. Bilo mi je jasno da će knjiga uvek biti moj vodič u neki drugi svet, lepši, bolji, svet mašte. Uvek ću imati način da pobegnem iz dosadne svakodnevice. Samo se udubim u dobru priču i sve je moguće…

Posle sam otkrila da ne samo što mogu da čitam, nego mogu i da pišem. Pisala sam sama, u društvu, u paru. Drugarice i ja, još u nižim razredima osnovne škole, sastavljale smo kratke priče, čije junakinje smo bile mi same. Čitale smo to jedna drugoj i beskrajno uživale. Kasnije, u višim razredima, takođe sa jednom drugaricom sastavila sam skoro čitav roman, akcioni triler. U srednjoj školi sam se bavila poezijom i ljubavnim romanima. A kasnijih godina se posvetila kriminalističkoj prozi, sa elementima erotike i drame.

Poslednjih godina, od kad radim sa decom u dramskoj radionici, moj fah su postala dramska dela. Objavljene su dve moje zbirke tekstova za scensko izvođenje. Vodim i blog, na njemu pišem na neke društveno angažovane teme, kad me nešto pokrene i pomeri, pa moram da se „istresem“.

Hmmm… jesam li ja to promašila temu? Osnovno o meni?

Pa to je osnovno. Volim da pišem i volim da čitam. S obzirom na današnju tehnologiju i tehniku, to mogu da radim i online. I uživam u tome.

Imam muža, punoletnog sina i crnog mačka koji se zove Raša. Diplomirala sam pedagogiju i radim kao asistentkinja jednom dečaku u trećem razredu osnovne škole. Planiram da pored dramske, otvorim još jednu radionicu. Trenutno je osmišljavam…

Ne pijem, ne pušim, nemam švalera. 🙂 Ne vozim auto, ali obožavam bicikl. Retko kad se šminkam, još ređe nosim štikle. Oblačim se sportski, iako sport ne volim ni da gledam, a kamoli da se ijednim bavim. Volim duge minđuše, duge suknje i duge nokte. Volim i dugo da spavam. Pokušavam da budem urednija i organizovanija, ali mi to baš ne ide od ruke.

Kao što bi neke žene poslednji dinar dale na garderobu i cipele, moja strast su raznorazni gedžeti. Pored dva računara koja imam, tableta i smartfona, još mi je neophodan i laptop i štedim novce za onaj – dva u jedan.

Volim da koristim tuđice u svakodnevnom govoru i pisanju, neke reči čak i ne znam kako se kažu na srpskom. „Rendom“ i „po difoltu“ meni su neprevodive. U pisanoj komunikaciji sam se zaljubila u „vrv“ i „msm“ iako to osobe sa kojima se dopisujem veoma nervira.

Ujutro kad se probudim mislim da imam šesnaest godina, sve dok se ne pogledam u ogledalo. Ali onda samo odmahnem rukom i nastavim da mislim kao šesnaestogodišnjakinja!

Zadatak

Napiši dramatičnu kratku priču u najviše 350 reči. – fotografija predstavlja osnovnu postavku priče – na osnovu toga razviju svoju sopstvenu kratku priču

Source: Zadatak

Intervju

Sada je vreme da se malo hvalim 🙂

Nije me bilo na blogu neko vreme, nisam pisala postove, ali radila sam svašta nešto drugo. Konačno sam diplomirala, što mi je “visilo nad glavom” već duže vreme. Napisala sam još jednu zbirku tekstova, koja će biti objavljena pre kraja ove godine. Bavila sam se još mnogim drugim kreativnim poslovima, išla na radionice, usavršavala se…

Za početak, šaljem vam link mog prvog (nadam se ne i jedinog) intervjua, koji sam dala nakon predstave “Lepota različitosti” koju smo izveli na 14. Festivalu „Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film“.

Intervju možete pročitati  ovde !

Samo ću pomenuti ono što se kod nas dešava. U našoj državi. Srbiji. Koja je u Evropi. Dabome. Nismo mi tamo neki divljaci, kod nas je demokratija, ravnopravnost i uvažavaju se ljudska prava. Mi smo moderna država… Kod nas se osmi mart kao dan žena obeležava samo tradicionalno, bez potrebe za nekakvim protestima, kod nas…

Source: Zašto nam treba Dan žena?

Zaista sam srećna što sam sebe “naterala” na čitalački izazov. Iako oduvek volim da čitam, poslednjih godina je ta aktivnost nekako bila skrajnuta. Pročitala bih desetak petnaest knjiga godišnje, a i to zato što bih nešto dobila na poklon, nešto pozajmila od drugarice uz komentar “Ovo obavezno moraš da pročitaš”, a u biblioteku nisam učlanjena već odavno.

Situacija je takva da mi se prvog januara pokvario televizor, a dan pre toga sam na poklon dobila tablet. Pošto imam gomilu knjiga u pdf-u, rešila sam da je konačno zgodno da ih pročitam. Pokrijem se preko glave, da mi bude toplo a i da ne smetam mm-u koji spava pored mene i čitammmmm.

Pročitah petnaest knjiga za ovih dvadeset dana januara. Malo li je?

Među njima su i tri knjige Haruki Murakamija, odnosno trilogija 1Q84. Nikad mi ranije ne bi palo na pamet da čitam japanskog autora. Zašto? Ne znam ni sama. Više sam holivudski tip, naviknuta na američko (ili britansko) trala-lala. Kad kažeš Japan, ja pomislim na samuraje, harakiri i sake. Japanci nemaju savremenu književnost. Moj sin reče da sam rasista. Aj nek bude tako.

Uglavnom, zato što je u mom izazovu pisalo da treba da pročitam trilogiju, a među 150 pdf dokumenata koje imam, jedina trilogija je ovo.

(osim “Osamdeset dana…” za koje se kasnije ispostavilo da nisu trilogija već serijal koji je trenutno stigao do šestog dela, ali o tome neki drugi put).

I tako uzeh da čitam japanca.

I malo je reći – oduševim se 😀

Neću otkrivati radnju knjige, već samo ukratko. Objašnjenje naslova – u japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je aluzija na roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira u knjizi.

Murakami se na stranicama ove knjige bavi mnogim bitnim savremenim temama. Počev od razvoda brakova, preljube, zatim religioznog fanatizma, nasilja i incesta, preko političkih zločina i tumačenja istorije, sve do pitanja ljudske slobode. Ovaj roman nema žanr. U njemu ima svega – i misterije i fantastike, i erotike i ljubavne priče, na momente je triler, pa čak i horor, ima recepata i analize književnih i muzičkih dela. Radnja je dosta spora, ali meni je predstavljalo pravo uživanje da je pratim i iščekujem kuda će me dalje odvesti. Prepuno je alegorija i metafora, i zaista je potrebno mnogo koncentracije da bi se ovaj roman čitao. Pogotovo zato što je zaista obiman.

Ono što mi se dopalo jeste činjenica da junaci uopšte ne žive po nekoj japanskoj tradiciji, nego su mahom prozapadno orijentisani. Dakle, ona moja predrasuda se ispostavila kao totalno pogrešna. Jedino, pominje ta neka japanska jela, čak daje i kompletne recepte za spremanje, tako da mi je došlo da i sama nešto probam.

Moj lični utisak je – ovo je roman o ljubavi, i to onoj sudbinskoj, jednoj, jedinstvenoj i neponovljivoj.

PROČITAJTE!

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

Author anagalicblog

Šta je filozofija? U čemu je razlika između kreativnog, logičkog i kritičkog mišljenja? Odgovore na ova pitanja potražimo zajedno. © Author anagalicblog. Sva prava zadržana.

Despotica

Jelena Despot

mrnjau85

Novosti (za glupe) kao nove vesti

Bezimena knjizevna zadruga

Pišem o onome što čitam. Ponekad samo pišem.

BLOG NEZNANE JUNAKINJE

Avanture moga uma

Mame na žici

Lili's twisted mind!

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

draganadincic76

korak od sna...

Nena i svet oko Nene

Ovde su moji kreativni radovi, moja glupiranja i snovi. .

БЛУКА

БЛаги БЛог

Balaševići

Blog posvećen Panonskom mornaru

Enjoy by Paula

Enjoy By Paula

Jelena Pešić

(Ljubicanstvena Mysty)

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Južno od granice

Kad je lakše pisati nego pričati

Eat, Play, Love

making memories through food, wine and travel

"ispravljačica krivih drina"

mmilesa o invalidnosti, sebi i drugim krivim drinama

Otkačena Planeta

svet koji nas okružuje

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ОШ АЗАЊА

позоришна уметност у Азањској школи

Dobro došli u moju stvarnost

Poslednji sanjar (Ulaz nije za svakoga )

UFO blog

Život i neke ozbiljnije teme

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

amazonke / the amazones

blog of radical feminist group

Nikola Ćupas

Babina škola je najvažnija. Temelj. Sve ostalo je samo update.

Devojkakojačeka's Blog

" Jer ti si cekati znala, kao niko na svetu. "

Novosadsko Ubrojčavanje

Novosadsko Ubrojčavanje je internet zajednica svih nas koji ne želimo da Novi Sad postane evropska prestonica cenzure pre nego što u Srbiji budu osveštani svi šoping molovi.

Dokona domaćica?

Blog kreativne domaćice